КО ЈЕ РИЗВАН ХАЛИЛОВИЋ?

Ризван Халиловић, бивши официр ЈНА (капетан), рођен у Бијелом Пољу, био је активни обавјештајац муслиманске војске као и сарадник Турске и Пакистанске обавјештајне службе због чекга је осуђен на Војном суду у Нишу 1993 године.
 

Ризван Халиловић данас

Све горе наведено не смета Ризвану да је и даље активан у друштвеном животу БиХ, па исти обавља и функцију делегата у СО Стари Град – Сарајево, као кадар СДА. Исти је и предсједник Удружења Босанско-Турског пријатељства Босфор (као бивши турски обавјештајац има одличне препоруке за ову функцију). Он с е представља као човјек који се залаже за мултинационалну БиХ. Да ли је могуће да човјек који је у Турској са пакистанским и турским агентима правио планове за растурање Југославије и сам служио том циљу, буде искрени представник и борац за суживот у БиХ.

Највећа је иронија да он данас у својству предсједника Босфор-а учествује активно у обиљежавању и додјељивању   тзв. награда за суживот у Босни, за ''Дан Адхаме''  на пољу Милодраже  и додјелу  награде за пријатеље Босне, које су ове године додјељене између осталих Билу Клинтону, Тансу Чилер, Конгресу Бошњака Сјеверне Америке 2000 и др.

Ризван Халиловић се активно укључио у организацију Конгреса Бошњака Свијета, који је одржан 16. Јула 2011.године у Дому младих у Сарајеву.  Он је изабран као члан у Управни Одбор Конгреса Бошњака Свијета.

А шта је прави циљу овог КБС, можемо видјети из саопштења ''Удружења демократских правника''

У ком се између осталог истиче:
''Удружење демократских правника подржава свако институционално дјеловање и у сваком случају подржава и Оснивачку Скупштину Конгреса Бошњака Свијета. На иницијативи Конгреса Бошњака Сјеверне Америке 2000  и господина Ризвана Халиловића, рођена је још једна Бошњачака институција која ће надамо се урадити све оно што Институције Босне и Херцеговине  до сада нису урадиле. То у првом реду подразумијевамо брисање резултата геноцида почињеног од стране  Институција Републике Српске...''

 

Ризван Халиловић раније

Капетан Ризван Халиловић, официр ЈНА на служби у Куманову, деловао је као професионалац. Овај официр родом из Бијелог Поља активно је радио као обавештајац муслиманске војске, али и као тајни агент Пакистана. Халиловић је откривен и ухапшен у Македонији, али му је судјено на Војном суду у Нишу. Судија потпуковник Раденко Миладиновић за шпијунирање Војске Југославије изрекао му је казну затвора од три године. Капетан Ризван Халиловић је службовао у ЈНА петнаестак година. Радио је у Куманову, званично до маја 1992. гдине, а потом се демобилисао. Веран исламском национализму учланио се у СДА и врло брзо постао и челник ове странке у Македонији. Са те позиције био је у могућности да одржава контакте директно са Алијом Изетбеговићем и Харисом Силајџићем, као и његовим братом Хусрефом и сестром Саџидом Силајџић у Истамбулу. Ту на Босфору, капетан Ризван Халиловић је потписао приступницу Алијиној војсци и добио босански пасош са љиљанима, али и склопио договор са Хусрефом Силајџићем, агентом пакистанске обавештајне службе о сарадњи. Боравак у Истамбулу подразумевао је и блиске сусрете са турском тајном полицијом. А и са Мустафом Беј Карфањулом, специјалним саветником турског председника за Балкан, који је, иначе, пореклом из Сјенице. Овај Санџаклија је, уједно и власник агенције „Санџак вилајет“. Као човек који води СДА у Македонији и покрива муслимански терен у Санџаку, на Космету и Србији и као доскорашњи официр Ризван Халиловић је био добро обавештен о политичкој, али и војној ситуацији на овој нашој страни Балкана. О томе је исцрпно у Истамбулу реферисао Саџиди Силајџић и Самиру Казалићу, а потом у Исламабаду пакистанским обавештајцима пуковнику Варису, мајору Селиму, генералу у пензији Ахмету и „Професору“, агенту COS-а у цивилу.

Централна обавештајна слузба (COS) Пакистана је само једна од четири службе безбедности у овој исламској држави. За разлику од Војне обавештајне службе која одговара за спољну безбедност Пакистана, Федералне истражне агенције која брине о сигурности унутар ове земље као класична политичка полиција, COS је служба која по узору и уз помоц ЦИА, делује и ван територије Пакистана. Капетан Ризван Халиловић је крајем новембра 1992. године у Исламабаду баш са агентима ове службе правио планове о наоружавању војске Алије Изетбеговића у Босни. Наиме, како је признао на Војном суду у Нишу, двоструки агент Халиловић је у Пакистану сазнао да један богати Арапин из Саудијске Арабије жели да за 40 милиона долара набави оружје и опрему босанским Муслиманима. Халиловић је пакистанским агентима дао списак потребног наоружања и муниције за 40.000 војника Алије Изетбеговића у Босни. И предложио да се оружје допреми бродовима преко лука у Ријеци и Плочама. Рок за испоруку је био март 1993. године. Пакистанци су, медјутим, предложили да се оружје транспортује авионима преко Сплита, под знаком Унпрофора као хуманитарна помоћ. Ова акција названа је у ЦОС-у „Операција Килиманџаро“.

Августа 1993. године двоструки шпијун Ризван Халиловић је у својству лидера СДА за Македонију опет отишао у Истамбул. Мустафа Бејга је ангажовао да учествује на саветовању „Војна и политчка ситуација на Балкану и у Европи“, које је одржано у турском Дому армије. На овом скупу, медјутим, опет је углавном било речи о тајном наоружавању Муслимана у Босни, преко Хрватске, Мадјарске и Словеније. Доста времена је посвећено изналажењу могућности да се СРЈ увуче у рат, па макар и директном интервенцијом НАТО и саме Турске. Као правци напада помињани су простори из Хрватске, Мадјарске, Албаније, па чак и Румуније, Грчке и Бугарске. Капетан Халиловић се том приликом опет срео са пакистанским генералом Ахмедом, али и са турским официром Мустафом и агентима Недином и Мирсадом. Халиловић им је тада предао војне и топографске карте Југославије, посебно Србије и Сандзака, које је набавио још док је био активни официр ЈНА. Карте су биле намењене за прављење планова за напад. Томе је присуствовао и Џемо Колашинац, бивши официр ЈНА, такодје, пребеглица и нови муслимански аташе у Бечу. На Босфору се Халиловић срео и са Сулејманом Угљанином, који му је наложио да касније посети седишта СДА у Загребу и Бечу. По договору са Угљанином капетан Ризван Халиловић је у више наврата преводио муслиманске избеглице из Босне и Југославије у Македонију, а потом у Турску. Радници СДБ су га, медјутим, открили као шпијуна и привели Војном суду у Нишу. Интересантно је да је Халиловић ухапшен на ауто-путу код Куманова, око шест сати поподне, док се враћао из Скопља. Зауставила га је саобраћајна милиција због наводне контроле возила, а онда су се појавила два полицајца у цивилу. Били су то припадници СДБ Македоније. Пребачен је у друга кола, стављене су му лисице на руке и црни повез на очи. Враћен је натраг у Скопље где је саслушаван тридесет сати, да би потом тајно био предат Ресору дрзавне безбедности Србије, оделење у Врању.

Своје присутво на босанском тлу арапске обавештајне службе прикривале су на два начина – кроз директан облик политичке и војне сарадње и кроз организовање хуманитарне помоћи. Читав свет је знао да су Иран и Турска финансијски и оружјем помагали Алију Изетбеговића и његову армију, а да је арапски свет сакупљао добровољце, мудзахедине, који су се борили за Алаха на србској земљи. Према подацима западних обавештајних служби, то се и могло оцекивати с обзиром да је Алија Изетбеговић био штићеник Ирана и члан фундаменталистичке организације „Фида ијан ислам“, која је БиХ, још у Титово време сматрала исламском државом. Први и свакако, најопаснији и најтежи посао исламских тајних служби, а пре свега иранског ВЕБАК-а, у Босни било је само формирање муслиманске армије под видом партијске парамилиције СДА. Тај посао отпочео је у пролеће 1991. године када су муслимани у оквирима ЈНА и ТО БиХ, односно девет војних округа СДА основала Главни штаб и регионалне штабове „Патриотске лиге народа“, како је та војска названа. Изван БиХ ова паравојска имала је своје центре у Србији – Нови Пазар, Тутин, Сјеница, Прјепоље, Нова Варош, Прибој и у Црној Гори – Бијело Поље, Пљевља. У овим пословима учествовала је и неколицина официра ЈНА, пребеглица и шпијуна СДА. Неке, попут Фарида Мујкановића и Вахида Каравелића, начелнике центара у Тузли и Брчком, контраобавештајци Војске Југославије су открили и ухапсили. Каравалић је признао да је у својој агентурној мрежи имао још неколицину бивших официра ЈНА. Хамиз Садић је био потпуковник и постао је командант муслиманског корпуса у Тузли, док је потпуковник Бајрам Сапи наставио у Алијиној армији да се бави организацијом војне обавештајне службе. Раиф Мифтари је био капетан, а Сеад Делић, мајор, касније тајни командант Општинског штаба ТО Тузла. На листи пребега су и Сефер Халиловић, Јован Дивјак, Вехбија Карић. Сви они дезертирали су из ЈНА 1992. године и са собом однели многе војне тајне. Ухапшени Мујкановић и Каравалић су својим дојучерашњим колегама из КОС-а ВЈ открили све планове и акције наоружавања „Патриотске лиге народа“, који су и спроводјени у Тузли, Брчком и Сарајеву по налозима из Техерана, Истамбула и Каира. Главни организатор овог исламског канала у Тузли био је, како рекоше, Армин Похара, заступник прво СДА, па ХДЗ-а који се након завршеног посла вратио у Загреб. Тамо је својевремено и дао један интервју у коме је потврдио да је још 1992. у Босну довео 180 муџахедина и тридесетак иранских инструктора за обавештајно-извидјачки и диверзантски рад. Било је то непосредно после званичне посете ајатолаха Ахмеда Јанатија Сарајеву и Алији Изетбеговићу.

Због својих активности усмјерених против државе у којој је живио, горе наведени је осуђен на Војном суду у Нишу 1993. Године.  (погледај за више Марко Лопушина ''Убиј Ближњег Свог'')

Извори: Аутор: Марко Лопушина, „УБИЈ БЛИЖЊЕГ СВОГ I/II“ - https://bokisingl.wordpress.com/2009/10/05/o-drzavnoj-bezbednosti-cetrdesetcesti-deo/