Религији није место у радном законодавству

Конфесионална припадност лична је ствар запосленог. Тако сматра већина руских грађана које су анкетирали социолози. Ипак око четвртине анкетираних самтра да је то важан показатељ и сакривати га, значи провоцирати конфликте у радном колективу. Експерти се размимоилазе у оцени добијених података. Мада признају да ће улога религиозног фактора имати све већи значај не само за Русију, већ и за Европу.

Право да се сачува у тајности своја вероисповест прописано је данас у свим радним законодавствима. Зато на први поглед такво питање чини се апсурдним, истиче директор Европског школског института при МГИМО Марк Ентин.

Ово питање спада у формално право. А оно предвиђа забрану дискриминације било које врсте. И у тим условима ово питање је само по себи бесмислено. Послодавац је обавезан да се једнако обраћа персоналу, да му ствара једнаке радне услове, плату, мгућност за добијање посла.

Ипак када се погледа боље испоставља се да религиозни, сексуални и полни аспекти директно утичу на организацију колектива. Јер осигуравајући послом чак неколико људи, потребна је сигурнсот да конфликти неће нарушити радни процес. У Русији, на пример, послодавац се често решава на кршење радног законодавства руководећи се сличним „добрим намерама“, рекао је за Глас Русије руководилац сектора Института за социологију РАН михаил Черниш.

Приликом запошљавања бирају по узрасним или полним факторима, а прећутно бирају и по таквом показатељу као што је вероисповест. Зато што послодвац тежи да направи компактнији колектив којим се лакше управља. Већ то је важан разлог који подстиче послодавца да узима људе са одређеном вероисповести. Тачније овде постоји потенцијал за конфликт на тржишту рада.

У западним земљама послодвац може да сноси одговорност ако се његове намере прихвате као дискриминација и он то зна. Ипак у текућим условима кризе мултилуктуралности устаљене норме ступају у противречност са стварношћу. Упоредо са тим Европа за сада није спремна да ревидира свој однос према том питању, резимира марк Ентин.

Било које административне мере не решавају проблем, већ воде ка томе да се он гура под тепих. И тамо сазрева и већ се појављује као отворени конфликт који је много теже угасити. Зато ни под каквим условима земље ЕУ неће ићи путем формалних ограничења, путем потирања оних вредности на које се ослањају. Али несумњиво је да ће користити позитивне мере како би утицале на ситуацију. А мере су везане за просвету, за увећање новчаних средстава на програме везане за популаризацију идеала толеранције. Мада је то невероватно сложено, скоро немогуће.

Анкетирање спроведено међу руским грађанима још једном то потврђује. 61% анкетираних подвлачи да веросиповест никако не утиче на радну способност и професионалне навике. При томе често се износи ограда – уколико сарадник не намеће своје религиозне погледе.