Ватрена боја шумских пожара

Генерална скупштина ОУН је 2011. годину прогласила за Међународну годину шума. Зелени прекривач Земље се сваке године катастрофално смањује због варварског и неконтролисаног крчења шума. Подједнаку штету причињавају и шумски пожари. Ова страшна појава уништава гигантске површине шума, нестају јединствени еколошки системи, објекти и насељена места. Производи горења доспевају у Земљину атмосферу и брзо се шире. Како су утврдили метереолози, 50 процената сезонских загађења угљен-моноксидом ваздуха изнад Аустралије долази из Јужне Америке, а то је растојање од 13 хиљада километара.

Овогодишњу сезону су већ у априлу отворили Сибир и Тексас. Затим је звонило за узбуну у Шпанији, Бразилу и Канади. Август се обично сматра најопаснијим месецом у погледу пожара за Јужну Америку. Међутим, сад је тамо друга напаст – хладноћа. Врелина је изненада отишла на север и неминовно ће довести до шумских пожара у Северној Америци.

Пожари се дешавају у многим земљама, за њих је често крив човек: баци опушак или не угаси ватру. А понекад је крива и муња, или дође до самозапалења, посебно на местима на којима се налази тресет, каже Феликс Занделман, професор факултета за проучавање тла МДУ:

Тресет је органска маса биљака које стварају тресет и које су се у току многих векова акумулирале на дну вода. Немачка, Холандија и Данска, исто као и Русија, имају тресетну плодну земљу. У земљама Западне и Средње Европе овакве територије се углавном користе за претварање у ливаде. Пожари тресета су веома раширени и у Русији.

Они се гасе много теже него шумски: овде гори сама земља. Дешава се да тресетно земљиште изгори за недељу дана, а понекад дуго тиња, кријући под земљом прави ватрени пакао. А тресет има веома широку примену. И понекад у потпуно неочекиваним областима, на пример, за шкотски виски, каже шеф катедре за физику тла, професор МДУ Евгеније Шеин:

Виски се у принципу разликује по тресету, који се користи за димљење јечма, зато што сваки слој тресета, сваки рејон има врло специфичан мирис. Тресет се користи приликом изливања нафте с површина мочвара, па чак и с површине океана за чишћење отпадних вода од вештачких боја, фенола и тешких метала. Ескими граде своје куће мешајући слојеве тресета и снега наизменично, и добијају врло топле домове.

Штета од шумских и тресетних пожара је врло велика. По рачуницама, канадске власти сваке године само за спречавање шумских пожара троше најмање милијарду долара, а САД – 2-2,5 милијарде.

Наравно, врло је тешко борити се против неукротиве ватрене стихије. Само у Русији у овој борби данас учествује отприлике четврт милиона људи: стручњаци, волонтери. На најопаснијим местима ватра се залива из ваздуха уз помоћ Бе-200 – највећих на свету противпожарних авиона-амфибија руске производње. При брзини од 190 километара на сат авион узима 6 тона воде. Засад таквих авиона у Русији има само 4, али ће се парк ускоро повећати. Бе-200 људи знају у целом свету: они су гасили пожаре у Грчкој, Израелу, у Француској и Југоисточној Азији. Трећина копнна на земљи је покривена шумама, оне се називају «плућима планете». Наж алост, у Међународној години шума ова «плућа» се још увек често боје врелом бојом шумских пожара...