Светске цене нафте и економија Русије

Русија, као и читав свет, заинтересована је за стабилне цене нафте. Висока слобода цена нафте иде на руку финансијским шпекулантима, али оан није потребна ни компанијама произвођачима, ни потрошачима. Такве тачке гледишта придржавају се данас водећи руски експерти у нафтној и гасној сфери.

Ниске цене црног злата не стимулишу нафтне компаније које једноставно смањују бушење и не инестирају ни у експлуатацију, ни у прераду. Ако је цена превисока, почињу да се нервирају потрошачи, а за економију у целини то значи стагнацију. На крају са нафте почињу да се пребацују на гас, обновиве изворе енергије и слично, подвлачи професор Високе школе економије Леонид Григорјев.

У току је успон после кризе, спори успон, тежак, са финансијским шоковима. Зато никоме нису потребне непријатности у сфери нафте и конфликти у тој области, ако се узму у обзир експерти. Оптши интерес нафтних извозника је да се цена држи у неким разумним границама. Тржиште то више или мање чини. 2009. и 2010. цена се колебала између 80 и сто долара. Такву прогнозу ја сам објавио 2009. године. И тек почетком ове године, после смањења производње у Либији и хаварије на атомској централи Фукушима ова цена се попела изнад сто. Ове године просечна цена нафте ће бити виша од године пре кризе. А приходи ОПЕК и Русије од нафте 2011. ће бити већи него 2008. године. Светска потрошња нафте расте и стабилизована је производња.

По мишљењу директора Института за енергетску стратегију Виталија Бушуева, тржиште фјучерса нафте, на којем се формира цена, није робно тржиште, већ финансијско. И цену на њему одређује не толико понуда и потражња, колико слободни капитал, који може да да добит. Овим се објашњава данашњи скок и пад цена.

Данас је нафтно тржиште прегрејано, зато што ће цена на том тржишту пре или касније пасти. То се не подржава стално растућом потражњом и не подржава се великом количином слободног новца који одлази час у злато, час у обавезе благајне. Зато се цена држи. По нашим оценама, врхунац од 120 долара, који смо очекивали на пролеће, десио се, а у другој половини очекујемо пад до 80 долара за барел. Пошто су сви фактори који дорпносе стабилизацији и расту цена исцрпљени. Читаво питање је у тме да ли ће се то десити нагло или ће цена клизити до краја године до 80 долара за барел.

Што се тиче руске економије, она није изолована, већ интегрисана у светску. Зато сви они процеси који се дешавају у свету утичу на њу. То се у пуној мери односи на светске цене нафте. Русија улази, упоредо са Саудијском Арабијом, међу лидере у производњи и извозу црног злата. За руске нафташе, о чему су они много пута говорили, прихватљив је коридор од 70-90 долара за барел. При томе постоји реална могућност инвестирања средстава у истраживање и експлоатацију нафте. А ако цене расту, то су додатни приходи који се могу штедети, а могу се усмеравати на развој економије. Али све је добро са мером: превише високе цене нису потребне, јер то води наглом расту доларске масе, коју треба стерилизовати. Другим речима, Русија је заинтерсована за стабилне цене и одсуство наглих колебања. То је обавезан услов који омогућава да се планира буџет земље са великом одређеношћу.

Наравно, врло је тешко прогнозирати светске цене нафте. Превише фактора утиче на њихово формирање. Јасно је једно: Русија као и читав свет заинтересована је за њихову стабилност.