Царица Јелизавета Петровна: раскошни пирови веселог царевања

У ноћи између 24. и 25. новембра 1741. године 32-годишња ћерка Петра Првог Јелизавета у пратњи неколико својих блиских сарадника подигла је за собом гренадирску чету Перображенског пука. Не наишавши на отпор, уз помоћ верних гардиста, прогласила је себе новом руском царицом, наредивши да се у тврђаву заточи малолетни цар Иван Шести, као и његови рођаци, међу њима регент Ивана Шестог, Ана Лепополдовна и њене присталице.

Тако је започело 20-годишње царевање ћерке Петра Великог. Владајућим принципима унутрашње и спољне политике Јелизавета Петровна је прогласила повратак реформама Петра Првог. Између осталог, Јелизавета се скоро и није бавила државним пословима, поверивши их својих фаворитима.

Период царевања Јелизавете био је период раскоши и претеривања. Ни у чије време у Русији нису тако волели да се веселе на баловима и маскарадама.

Од Петра Првог и своје мајке Јекатерине Прве Јелизавета је наследила простоту укуса, пише биограф царице, историчар Јевгениј Анисимов. Једном, сећа се неки официр који је стражарио у дворцу, царица је изразила жељу да после вотке за мезе поједе репу. Али хофмаршал није имао репу и тада је официр понудио своју. Хофмаршал је предложио официру да сам послужи царицу репом. Јелизавета је поцрвенела када је видела репу, али ју је узела. Као награду официр је добио чашицу вотке и сто рубаља, мада се надао да ће постати командир чете.

Јелизавета Петровна се разумела у храну и волела је да поједе, понекада прекомерно. Њена блискост са фаворитом Алексејом Разумовским дорпинела је томе да и тако обилна и масна храна коју је јела буде допуњена јелима украјинске кухиње. Царица је ручала и вечерала ноћу (Јелизавета није ишла на спавање пре шест ујутру). У који час ће господарица пожелети да руча, није знао нико. За столом са Јелизаветом Петровном такође није било једноставно разговарати. На пример, у њеном присуству није смело да се говори о пруском краљу или о Волтеру, о покојнициам или наукама. Царица је могла лако да се разбесни, баци салвету и да напусти трпезу.

Многобројни празници и балови које је приређивала царица били су праћени послужењем. Столови су било постављани у необичним формама (на пример, за време царичиног ручка са гардом у мају 1750. у Зимском дворцу сто је био уређен у виду круне), богато украшавани, претварали су се у сложене архитектонске објекте са степеницама и пирамицама. Пир је пратило на хиљаде цветова.

Празнични ручкови у дворцу трајали су неколико сати, могли су да трају до седам сати. За време пира непрекидно се чула музика, која је миловала уши царице и њених гостију.

Гостима су за празничним столовима у дворцу давали јела са свих крајева Европе и најразличитија вина – мађарска, бургундска, шампањац. Здравице су за празничним трпезама следиле једна за другом, праћене топовским рафалима. Тако је на банкету у јуну 1748. годиен било испаљено 82 рафала. За разлику од свог оца, јелизавета Петровна ниеј имала обичај да напија госте до губитка свести, мада није имала ништа против алкохола, била је љубитељка енглеског пива.

Управа Јелизавете Петровне у Русији је било доба процвата посластичарске вештине. Бомбоне и остале слаткише за царицу су припремали најбољи посластичари доведени из Италије и Француске. На пиревима које је приређивала царица, слаткиши су постављани у облику живописних јестивих слика.

Необична љубав према јелу није се на најбољи начин одражавала на здравље Јелизавете Петровне. Како су писали савременици, да није било претераног уживања у трпези, царица би могла да проживи не 52 године, већ много дуже.