Либијски народ без права на избор?

На интернет је процурио план послератног уређења Либије. Судећи по изгледу и потпису, припремила га је специјална група ОУН, на челу с Британцем Јаном Мартином. У документу се детаљно прописује улога Организације Уједињених Нација у обнављању либијске економије, осигурању безбедности и унутрашњег политичког дијалога. Истовремено се појавила изјава званичног представника НАТО Оане Лунгеску да ће алијанса наставити операцију у Либији онолико колико то буде потребно за «заштиту становништва земље». Стручњаци сматрају да самим тим Запад негира либијском народу право да самостално одреди сопствену будућност.

План ОУН на десет страница буквално по тачкама одређује улогу међународне заједнице у «Либији без Гадафија». На пример, у њему се говори о безусловној подршци нових власти и о томе да ће се управљање унутрашњим политичким дијалогом одвијати под непосредним руковођењем Организације Уједињених Нација. Осим тога, она ће консултовати нове власти у тренутку припреме и спровођења избора, а такође ће помагати Либији у успостављању односа са суседима. Своју мисију у заштити мирног становништва ће наставити и НАТО.

По плану, у Либију ће бити упућено 200 ненаоружаних посматрача и 190 полицајаца ОУН. Уосталом, за то ће бити потребна изјава нових власти и одобрење Савета безбедности ОУН. А саветнике за безбедност ОУН ће у Либију слати без специјалне дозволе Савета безбедности. Неоспорно је, и ово истичу арапски стручњаци, тако јасан план садржи и мноштво позитивних елемената, ако се има у виду изузетно тешка ситуација у земљи. Њих чуди нешто друго: либијском народу се не нуди избор, којим путем да крене даље. Не само то, план који је сачинила трећа страна апсолутно не узима у обзир мишљење самих Либијаца. А то што НАТО не намерава да оде из земље недвосмислено указује на истинске намере Запада, истакао је руководилац Центра за арапска истраживања Института за познавање Истока Александар Филоник.

Пошто су у овој ситуацији НАТО и либијски побуњеници победници, а НАТО је дао новац, онда ће земље коалиције и наручивати музику. У овом својству им више није потребно никакво покриће и благослов од стране ОУН или другог међународног органа. И градиће Либију после Гадафија по свом нахођењу. А ово нахођење је пре свега повезано с нафтом. И у експлоатацији енергетских ресурса уживаће врло велике повластице у поређењу с другим земљама. Природно је да ће овај процес пратити активни разговори о либерализацији Либије, њеној демократији, усвајању грађаснких слобода. Међутим, тешко да их на овом попришту очекује брз успех.

Без обзира на то што се план за развој Либије после кризе појавио у недрима ОУН аналитичари сматрају: НАТО ће је по ко зна који пут успешно заменити. У току свих последњих година активности алијансе су сваки пут показале да њено руководство задрава ексклузивно право да уз помоћ силе решава проблеме ван граница зоне одговорности. Не само то, од самог почетка операција у Либији руководиоци западне коалиције скоро да нису крили своју тежњу ка томе да ставе под контролу природна богатства ове земље, која се по њиховом мишљењу налази у погрешним рукама. И за то им није потребна дозвола ОУН.

Управо зато је позиција Русије и низа других земаља, које су отворено називале ствари својим именима, изазивала на Западу само љутњу и покушање да се они одстране од процеса мирног регулисања.

Међутим, у редовима побуњеничког либијског Прелазног националног савета, како није било јединства, тако га ни нема. Под великим знаком питања су и могућности овог органа да стабилизује ситуацију у земљи. По свему судећи, грађански рат у Либији је још увек далеко од краја. Све што побуњеници данас могу да учине јесте да бесконачно прете Гадафију «праведним судом» и стрељањем.