Претње уместо дијалога

Русија Украјини није поставила крајњи рок за изношење њених предлога по питању гаса, али, уколико Кијев не изађе са иницијативом која би могла заинтересовати Москву, постојећи споразум о гасу испуњаваће се и даље. Такву изјаву је дао председник Русије Дмитриј Медведев коментаришући последње активности Украјине. Кијев фактички уцењује Москву у нади да ће добити неосноване попусте на руски гас.

Нафтогас Украјине је поднео захтев руском Гаспрому о смањењу испорука природног гаса за једну трећину у 2012. години. Мало раније је украјинска влада рекла да ће наредних година троструко смањити испоруке из Русије. Украјинска власт није задовољна ни формулом формирања цена „плавог горива“ и прети да ће решење овог питања предати у надлежност арбитражног суда у Стокхолму.

Према руско-украјинском уговору о гасу из 2009. године Нафтогас Украјине је планирао да купује 52 милијарде кубних метара гаса годишње. У случају да купи мање од 80% те количине, обавезан је да плати истих 80% према формули „узми или плати“. Уговором је такође предвиђено смањење испорука за 20%. Али и у том случају Нафтогас Украјине мора да према формули „узми или плати“ плати најмање 33,3 милијарде кубних метара. У захтеву који је поднесен Гаспрому пак стоји други број – 27 милијарда. Директор руског гасног гиганта Алексеј Милер је рекао да ће Кијев ипак морати да плати 33 милијарде, а што се тиче количина за испоруку, могу бити какве год украјинска власт пожели, па чак и нулте.

Изгледа да је аритметика из уговора очигледна. Али Кијев стално смишља нове трикове како би постигао преференце, које му је Москва ионако пружила више пута. Довољно је да се сетимо такозваног харковског попуста од 100 хиљада долара по хиљаду кубних метара у замену за продужење рока присуства руске Црноморске флоте на Кримском полуострву.

Уз то, Кијев одбија да озбиљно преговара о опцијама за увођење индекса снижења цена гаса, на пример у случају да Украјина уђе у Царински савез Русије, Белорусије и Казахстана. И прети да ће се обратити арбитражном суду у Стокхолму. Али Украјина тамо скоро да нема ниједнене шансе, сматра генерални директор руског Фонда за енергетску безбедност Константин Симонов.

Ствар је у томе што се арбитражни суд у Штокхолму битно разликује од суда у Кијеву, где је у току парница о предмету Тимошенкове. Мислим да ће украјинска власт ипак полагати наду на оспоравање овог уговора у суду у Кијеву јер је пуно лакше постићи да суд призна да Тимошенкова није била овлашћена да потпише те папире. Ако се пак иде у Стокхолм, треба бити свестан да ће тамо пажљиво ишчитавати услове уговора и да ће пажљиво проучити основ за обраћање арбитражном суду.

У овим условима за Кијев је заиста неопходно да суд својом одлуком оптужи екс-премијерку Јулију Тимошенко и да призна да је ова последња прекршила закон приликом потписивања уговора с Русијом. А то значи да је потребна ревизија уговора. Али је Кијев у овом случају стварно отишао предалеко. МИП Русије је у својој недавној изјави подсетило да су сви уговори о гасу из 2009. године закључени у савршеном складу с националним законима двеју држава и с међународним правом, за њихово потписивање су добијени потребни налози председника Русије и Украјине. Дмитриј Медведев је у разговору с новинарима истакао да се Јулији Тимошенко суди управо због договора с Русијом, а не због њених грешака из прошлости.