Тест на стрес за Берлин и Еврозону

Још једну суму помоћи Грчкој немачки бундестаг намерава да одобри крајем септембра. Кабинет Ангеле Меркел с једне стране слободније дише. Уставни суд је скинуо камен с душе министара признавши да већ издате финансијске гаранције у потпуности одговарају Основном закону. Брине друга ствар. Нема потребне већина за одобравање следећег пакета помоћи Атини, што је показало пробно гласање међу фракцијама владајуће коалиције. Тест на стрес још увек није положен. Тему разматра аналитичар Сергеј Гук, објашњавајући позиције опозиционара у бундестагу које износи посланик ХСС Петер Гаувајлер.

Канцелару је све теже да убеди своје присталице да је потребна још једна у низу мера, непопуларних код Немаца – финансијска подршка Грчкој. Сама Атина засад ни на који начин не олакшава Берлину овај задатак. Хелени много обећавају, али су врло чврсто договорене цифре смањења буџетског дефицита успели да коригују. Природно, у смислу смањења. У нади да ће и тако проћи? Узалудно. Ревизори су припретили одбијањем да исплате још једну у низу обећаних транши. У овој ситуацији Меркеловој неће бити једноставно да убеди бундестаг да настави да помаже „фарбаре“.

Посланик ХСС Петер Гаувајлер и група његових присталица из владајуће коалиције сматрају да је према Грчкој изабрана неправилна стратегија. Своју тачку гледишта изложио је у телевизијском програму ZDF.

„У томе је суштина проблема. Валутна зона за Грке од сада није помоћ, већ воденични камен о врату, којег треба да се ослободи. Она треба да се врати драхми, да је девалвира и да све почне из почетка. Да смо то започели пре 12 месеци сад бисмо видели да је на путу ка оздрављењу. Својим пакетима помоћи под наводницима, ми не помажемо Грцима, већ подржавамо, рецимо, 25 побеснелих инвестиционих банака, које раде у целом свету. Да би Грци који су већ дужни до гуше могли поново да се задуже. То је исто као хранити дијабетичаре чоколадом.

Оне (банке) су се острвиле зато што банкарски систем у целом свету није у реду. Ми не примењујемо своје националне законе. ЕУ је више лутајућа мина него инстанца за решавање проблема. Мислим да треба да учинимо бар оно што су Американци учинили после банкрота банке „Леман Брадерс“ 2008. године. Нажалост, наш банкарски надзор је глув и слеп.

Не желимо да представљамо претњу за њу (Меркелову), желимо да јој помогнемо да поправи правац. У политици је то врло тежак корак, неки сматрају да је срамота. Али ако су вам на сакоу закопчана погрешна дугмад, треба да га откопчате и да га закопчате како треба“.

Савет је добар. Само што се овде не може изгладити ствар просто кориговањем правца. Морали би да окрену волан за сто осамдесет степени, да саопште колегама из Еврозоне: одричемо се онога што смо јуче сматрали исправним. Своју пређашњу стратегију сматрамо лажном. Нека Грчка крене у слободну пловидбу, нека напусти зону јединствене валуте и поново издаје своју драхму. Стабилизациони фонд ће бити ликвидиран због тога што је постао непотребан. Питање је само: шта ће бити с другим политичким земљама? И да ли ће после таквих метаморфоза опстати и сама Еврозона?