Палестина спремна да добије нови статус

Палестина ће 23. септембра поднети молбу за примање у редове ОУН. По мишљењу власти аутономије то ће бити „светско признање државног суверенитета Палестине“. САД са своје стране предузимају све могуће како не би дозволиле развој сличног сценарија.

Питање међународног признавања Палестинске националне администрације (ПНА) као независне државе је једна од главних интрига на 66. заседању Генералне Скупштине ОУН у Њу-Јорку, која се отвара идуће недеље. О плановима да поднесе овакву молбу палестински лидер Махмуд Абас је говорио још у марту. Ова изјава је одмах изазвала оштру реакцију Израела, САД и низа западних земаља. И сад, неколико месеци касније, страсти се само распламсавају. Израел отворено изјављује да ће придруживање Палестине ОУН представљати искључиво повод за војно решавање свих питања у региону. А у Вашингтону су припретили да ће обуставити програм финансирања ПНА. „Уколико Палестинци и даље буду деловали једнострано годишњи прилив наше помоћи од неколико стотина милиона долара ће највероватније престати, а то може да доведе до колапса аутономије,“ изјавио је у четвртак конгресмен Хауард Берман.

Међутим, шта Палестина заиста може добити након 23. септембра? Технички постоје две варијанте: прва је придруживање ОУН у својству пуноправног плана. Међутим, за то је потребно одобрење Савета безбедности. И ако је с Кином и Русијом ово питање одавно решено – Москва је признала Палестину још 1988. године – Француска, Велика Британија и САД сасвим јасно неће начинити овакав корак. Барак Обама је већ обећао да ће ставити вето на сваку молбу ПНА.

Други пут претпоставља да Палестина добије званичан статус „земље-посматрача у ОУН без права гласања“. Овакав статус данас има само град-држава Ватикан. У овом случају ПНА ће добити право да учествује у десетинама организација и споразума ОУН, као и могућност да разматра предмете против Израела на Међународном кривичном суду.

У сваком случају, одлука Генералне Скупштине ће имати чисто политички аспекат, сматрају стручњаци. Признавање ПНА је важан, али више пропагандни корак, изјавио је за „Глас Русије“ старији научни сарадник Института за познавање истока РАН Борис Долгов.

Како се очекује, 23. септембра ће председник ПНА Махмуд Абас доставити Генералном секретару ОУН нацрт резолуције о признавању новог статуса Палестине. По рачуници Рамале, документ ће подржати 140 земаља, укључујући и два стална члана Савета безбедности ОУН – Русију и Кину. То ће сигурно бити довољно за усвајање резолуције на Генералној скупштини. Реакција међународне заједнице која ће затим уследити и пре свега, земаља Запада највероватније ће бити уздржана.

„Обраћање Палестине је нови фактор у ситуацији на Блиском Истоку, али њен дијалог с Израелом треба да се настави,“ – кажу у министарству иностраних послова Русије. Јер у сваком случају ће између Израела и Палестине остати нерешено неколико озбиљних задатака међу којима је дефинисање граница и статуса Јерусалима као престонице нове државе. Сва ова питања ће бити покренута за време редовне седнице „квартета“ међународних посредника за Блиски Исток. Принципијелна сагласност Русије, САД, ОУН и ЕУ за састанак већ постоји. По неким подацима, он ће бити одржан одмах након што Палестина преда молбу Генералној скупштини ОУН.