Ко је добио гол?

Уочи своје четвородневне посете Немачкој, која ће бити завршена 21. септембра, као и у току посете, председник Турске Абдула Гјул више пута је подвлачио тежњу његове земље да постане део ЕУ. Истовремено су се чула упозорења да у случају да средином наредне године Кипар преузме шестомесечно председавање ЕУ, Анкара може да замрзне своје односе са великом Европом. У контексту других оштрих корака Турске у спољној политици ове изјаве делују не само противречно, већ и изазивачки.

Новинари су посебно истакли Гјулове речи о томе да Турска тежи пуноправном чланству у ЕУ. При томе он је већ унапред истакао својеврсни захтев. Тачније, да нико не може да омете овај процес истицањем неких вештачки конструисаних ограда или коришћењем права вета. Јер може да се деси да нека земља, на пример Француска, приреди општенародни референдум и да становништво каже: Нећемо Турке, а Турска одмах да одговори: А ми сами не желимо више у ЕУ.

У полгеду једне од водећих међународних организација такав тон делује чудно. Зато се он сасвим лепо слаже са упозорењима која су се чула из Анкаре уочи Гјулове европске посете о томе да ће бити прекинити сви односи са ЕУ уколико Кипар у складу са планом ротације, преузме на себе средином наредне године овлашћења земље председавајуће ЕУ. Истина, како сматра, на пример, експерт за проблеме Европе из Института за међународну економију и међународне односе Сергеј Уткин, актуализација кипарског проблема, тачније судбине северног дела острва који је окупирала Турска за Анкару је само повод за притисак на ЕУ.

Гјулова посета Немачкој је врло важна, мада она не одређује све. Ако Турска буде примљена као партнер који се у перспективи ако не за 10, онда за 20 година може видети у ЕУ, то је једна варијанта. Ако европљани све чешће буду стављали до знања да перспектива ступања у ЕУ није на помолу, да Турска није Европа, онда је то други обрт. И он управо може да стимулише успостављање Турске као самосталне регионалне силе, мада она за то можда неће имати довољно ресурса.

Коментатори ових дана говоре о невероватној спољнополитичкој активности Турске у разним правцима. Само резултати, примећују они, не иду јој увек у корист.