Грчка покушава да заустави дефолт

Грчка влада је усвојила нови план за спасавање економије. Он предвиђа још строжију штедњу средстава како би се добила још једна транша од ЕУ и ММФ. Иначе већ средином октобра у земљи може доћи до дефолта.

Грчка економија је већ одавно постала баласт за уједињену Европу. Земља очигледно живи трошећи више него што јој средства допуштају. Ово је повезано с тежњом ка социјалним европским стандардима и са жељом да одговара нивоу развијених држава Старог света. Грчка се већ дуго година налазила у зони ризика, а Европска унија је дуго година на то затварала очи док је није запљуснуо талас финансијске кризе. Атина је постала неспособна да плаћа кредите. А ако се има у виду да је од 2001. године Грчка у зони евра, појавило се питање не само спасења, већ и судбине целог европског платног система. О овом проблему за „Глас Русије“ је говорио аналитичар инвестиционе групе „Норд-Капитал“ Максим Зајцев.

Питање је колико је способан за живот сам модел кад јединствену валуту користе толико различите земље као што су Грчка и Немачка. Једна с врло високим темпом развоја, с релативно малим дугом, а друга – с малом економијом која стагнира. У еврозони има проблема због неразрађености механизама узајамне помоћи. Међутим, од јединствене валуте већина земаља ипак има више користи, зато управо сад треба да се консултују и да предузму све напоре како би подржали слабије земље.

Међу Европљанима нема заједничког мишљења, шта ће за Еврозону бити јефтиније – дефолт Грчке или помоћ која треба да јој буде пружена. Кад Грчка не би била у зони евра дефолт би за њену економију могао представљати спасење. Међутим, у садашњем status quo он може да изазове ефекат домина. Крахираће економија Шпаније, Италије и Португалије. Нико није израчунао ни политичке ризике изласка Грчке из евро зоне. Тако да је на дневном реду једно питање – извући Грчку из дужничке јаме. Као једна од варијанте разматра се ограничени дефолт да се не би догодили велики банкроти и парализа међубанкарског тржишта. Аналитичари сматрају да ће овај делимични дефолт при којем ће доћи до отписивања дела дугова или њиховог репрограмирања, учинити процес више или мање контролисаним. Мишљење аналитичара независне агенције „Инвест-кафе“ Антона Сафонова.

Било би логичније да се дозволи да до дефолта дође или већ ове године или у првој половини следеће. Пошто у принципу, ако се искључе сви негативни фактори пре него што се дозволи дефолт, тим пре ће економија после тога моћи да се опорави. Дакле, нема смисла даље отезати садашњу ситуацију с постепеним смањењем трошкова, с порастом социјалне напетости и тако даље, јер Грчка нема другог избора. Чак и ако се дефолт у Грчкој сад догоди, то ни за кога неће бити неочекивано, јер је практично све спремно за то и практично сви то очекују.

Више нико не каже да Грци неће да раде – то није истина. Али су у њој превише раширени финансијска неодговорност и лакомисленост у сфери кредита. Тако да се не ради само о финансијској кризи, већ пре о скупу економских, социјалних и психолошких проблема.