Петар први
Петар I Велики (Петар Алексејевич) – први сверуски император (од 1721. године). Размере ове личности су толико огромне да је надимак Велики сасвим оправдан. Петар је проглашен за цара 1682. године у узрасту од 10 година, а самостално је почео да влада од 1689. године. Од младих година је показивао интересовање за науке и за живот у иностранству, Петар је први руски цар који је био на дугом путовању у земљама Западне Европе (1697-1698. године). Кад се вратио с путовања 1698. године, Петар је покренуо велике реформе руске државе у друштвеног уређења. Једно од главних Петрових достигнућа јесте значајно проширење територије Русије. У току Северног рата (1700-1721.) он је припојио Русији земље на обалама Неве, у Карелији и Прибалтици, које је раније освојила Шведска. На Неви је у мају 1703. године утемељена Петропавловска тврђава, која је представљала основу за будућу престоницу Русије – Санкт-Петербург. Ова територијална освајања, као и земље, које су биле припојене раније, у току руско-турског рата омогућиле су Петру Првом да 1721. године узме титулу првог императора Руске империје. У историјској науци и јавном мњењу од краја XVII века па све до данас постоје дијаметрално супротне оцене, како личности Петра I, тако и његове улоге у историји Русије. У званичној руској историографији Петар се обично сматрао једним од најистакнутијих државних прегалаца, који је одредио смер развоја Русије у XVIII веку.
Међутим, многи историчари, укључујући Н.М.Карамзина, В.О.Кључевског и друге изражавали су оштре критичне оцене. Међутим, објективни подаци су следећи: за време Петрове владавине настало је мноштво мануфактура, металуршких, рударских и других фабрика, бродоградилишта, пристаништа, канала, развијала се трговина, основана је редовна војска и ратна морнарица.
Император је спровео реформе државне управе – створио је нов систем државних институција одозго до доле – Сенат, Синод, колегијуме. Поделио је земљу на губерније и срезове. У Петрово време се појавило мноштво школа и специјалних школских установа. Свим државним реформама цар је лично руководио. Петрово рукописно наслеђе чини преко 10 томова. Осим тога, многе Петрове изреке записали су његови савременици и људи из монархове најближе околине. Умро је 1725. године у Санкт-Петербургу, који је основа.
- Извор
- Голос России, фото: РИА Новости/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Москва мора да изоштри нуклеарно одвраћање, ревидира доктрину и порази Кијев како би спречила шири рат са Западом и силама НАТО-а...
Израелски шпијуни по наруџбини мешали су се у изборе на Кипру и у Словенији...
Чини се да се моћ Украјине мења иза кулиса...
Оно што су САД и Израел видели као брзу кампању, Иран види као борбу за опстанак. Трошкови расту, а крај се не назире....
Анализирајући разлоге растуће глобалне тензије последњих година, не може да се не обрати пажња на доследан низ одлука политичких елита западних држава које су довеле до деградације режима контроле...
После дана „шатл дипломатије“ са Кијевом, Вашингтон иде директно у Москву – заобилазећи ЕУ и проверавајући колико Зелeнски може да се одупре америчком притиску док се линија фронта урушава....
Остале новости из рубрике »
















