Европске банке преживљавају кризу поверења
Одложени самит лидера зоне Евра није на најбољи начин утицао на психолошку климу у финансијској области. Неодређеност нервира и раздражује. Обећања политичара се све више косе са реалношћу. Уверавања из уста Жозеа Мануела Барозуа – Европска комисија ће учинити све најнеопходније за подршку банака – схватају се као обичне декларације. Нарочито када се истог дана појављује годишњи извештај ЕЦБ, који констатује: у трећем кварталу банкарски кредити и реални сектор земаља зоне Евра умањили су се за 16%.
Па и на самом тржишту међубанкарских кредита поверење, по сведочењу немачког листа Менаџем магацин, топи се заједно са готовином. Финансијски адути труде се данас да не издају зајмове чак ни својим колегама. Криза поверења која рађа несигурност, констатује Михаел Кемер, главни управљач савеза немачких банака на страницама поменутог листа. Тему разматра коментатор Сергеј Гук и експерт, доктор Економског института, дописни члан РАН Руслан Гринберг.
На валутном међубанкарском тржишту види се скривени инфаркт, као и 2008. године, закључују аналитичари Менаџер Магазина. Комерцијалне банке журе да утрапе своју готовину под крило ЕЦБ. Мада су камате код ње ниже од тржишних, тамо је позданије чувати новац. За протекле две недеље комерцијални улози у ЕЦБ су се увећали за 38%, достигавши 229 милијарди евра.
Крајем недеље на нишан рејтинг агенције Мудис доспело је 12 британских и 9 португалских банака. Свима је смањен кредитни рејтинг. У исто време Фич је нанео штету сувереним рејтинзима Шпаније и Италије. Ситуација блиска паници влада на европским финансијским платформама.
Директор Економског института, дописни члан РАН Руслан Гринберг сматра: криза поверења слична актуелној може да доведе до друге рецесије, упоредиве са 2008. годином под условом:
Ако се владе опет не испоставе на висини. Оне стално доносе некакве половичне одлуке. И то сви осећају: људи, банке, аналитичари, рејтинг агенције. Шкртица плаћа два пута или три. Требало је од самог почета иступити снажно. Али увек је тако: ваљда ће проћи. И ништа нису радили. Нема европске владе. Зато ће се све тако и дешавати. За време кризе увек је било прилично нагло кретање. Или у страну Европе, или удаљавање од Европе. У томе је главна интрига.
Криза поверења у банкарско-финансијском сектору само продубљује и тко безнадежну ситуацију. Колико су опасна оваква расположења која рађају понашање стада?
Наравно, опасна су, сматра допсини члан РАН Руслан Гринберг. Још како. Надам се да ће они донети неку одлуку наредних дана. Иначе ће бити панике, све веће апатије. И тако је велики песимизам у свету поводом будућности. А песимизам – то су отпуштања, ново штампање новца. Штампати новац значи поново увећавати државни дуг. Некакав зачарани круг.
Забринуте америчке банке су само у мају-јуну однеле из зоне евра совје улоге у висини од око 80 милијарди долара. Федрерална служба резерви САД заједно са централном банком Јапана, Швајцарске и Велике британије морала је да дода финансијским институцијама ЕУ готовину која недостаје.
И коначно још један знак за узбуну. По подацима банке за међународне обрачуне, пет комерцијалних кредитно-финансијских институција ЕУ нагомилале су основне државне обавезе проблематичних земаља Ирске, Грчке, Португалије и Шпаније у укупној вредности од 291 милијарду долара – што одговара отприлике половини проширеног стабилизационог фонда ЕУ. На Вол-стриту су озбиљно забринути судбином инвестиционих банака САД попут Морган Стенлија са његовим улогом од 40 милијарди у француске банке. А оне су се са своје стране заглибиле до гуше са грчким евро обвезницама. Неће ли Морган Стенли постати нови Леман?, питао се прошле недеље Си-ен-ен.
- Извор
- Голос России, фото: SXC.hu/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Москва мора да изоштри нуклеарно одвраћање, ревидира доктрину и порази Кијев како би спречила шири рат са Западом и силама НАТО-а...
Израелски шпијуни по наруџбини мешали су се у изборе на Кипру и у Словенији...
Чини се да се моћ Украјине мења иза кулиса...
Оно што су САД и Израел видели као брзу кампању, Иран види као борбу за опстанак. Трошкови расту, а крај се не назире....
Анализирајући разлоге растуће глобалне тензије последњих година, не може да се не обрати пажња на доследан низ одлука политичких елита западних држава које су довеле до деградације режима контроле...
После дана „шатл дипломатије“ са Кијевом, Вашингтон иде директно у Москву – заобилазећи ЕУ и проверавајући колико Зелeнски може да се одупре америчком притиску док се линија фронта урушава....
Остале новости из рубрике »
















