Србији препоручен статус кандидата за ЕУ, БиX негативан извјештај о напретку

 Европска комисија данас је препоручила кандидатски статус за Србију, износећи врло добро мишљење.

   "Србија је направила значајан прогрес у испуњавању политичких критеријума, испуњава услове из Споразума о стабилизацији и придруживању, конструктивна је у процесу регионалне сарадње и у помирења са Хрватском и Босном и Херцеговином", наводи Европска комисија.

   Европска комисија предлаже Савјету ЕУ да додијели статус кандидата Србији, "подразумијеваћи да ће се Србија поново ангажовати у дијалогу са Приштином и да ће примијенити у доброј вољи одлуке које су до сада донесене у оквиру тог дијалога".

   Србија је нарочито похваљена јер је постигла пуну сарадњу са Хашким судом тиме што је предала генерале Младића и Хаџића.

   "Србија је испоручила 46 оптуженика у Хаг. Такође, Србија има веома активну улогу у процесу трајног помирења и регионалне сарадње", наводи се у извјештају.

   ЕК истиче да је Србија током прошле године донијела низ кључних закона који подстичу владавину права и заштиту људских права и мањина, а који су компатибилни с европским и међународним стандардима.

   "Изборни закон, финансирање политичких странака, однос између парламента и независних регулатора поравнава се са стандардима ЕУ. Процес који помаже да се идентификују слабости у процесу именовања судија је у току. Добар је законски оквир за борбу против организованог криминала и корупције, гдје има и првих резултата. Али, постоје бројне рупе у примјени овог доброг законског оквира, што ће Србија морати да адресира", каже се у извјештају.

   Када је ријеч о економским критеријумима истиче се да је Србија предузела значајне кораке на успостављању функционалне тржишне економије. "У земљи постоји широк консенсус о темељима тржишне економије, подржане опипљивим резултатима примјене економских реформи. Одржана је макроекономска стабилност за вријеме глобалне економске кризе, развијена је слободна `игра` тржишта и остварен је висок степен економске интеграције са ЕУ", наводи ЕК.

   Али, остају бројне структурне потешкоће којима ће Србија морати да се бави ако жели да се у средњерочном периоду ухвати у коштац са тржиштем унутар Уније.

   "Развој повољне климе за бизнис ограничавају несигурности. Директна страна улагања почела су да се опорављају у 2011. Постоји постепени економски опоравак, али незапосленост остаје велика, а ситуација у друштву обиљежена је сукобом", наводи ЕК.

   Европска комисија истиче напредак у усклађивању србског законодавства са европским, поготово у подручју царина, пореза, економске и монетарне уније, статистике, предузећа и индустријске политике.

   "Анализа показује да Србија има генерално добру административну способност и потенцијал да преузме одговорности чланства у ЕУ у средњерочном периоду", оцјена је ЕК.

   ЕК наглашава да ће бити потребни велики и трајни напори у средњерочном периоду ако се жели да земља преузме европске обавезе на заштити животне средине, у пољопривреди и руралном развоју, у областима правде, слободе, сигурности и финансијске контроле.

   Комесар ЕУ за проширење Штефан Филе истакао је да процес иде даље, и да се након закључења преговора са Хрватском, дају препоруке за Црну Гору и Србију.

   "Трансформацијска снага проширења снажна је порука наде и за ЕУ и за земље у процесу проширења у овим тешким временима.Проширење у пракси стимулативно дјелује на реформе, а истовремено помаже стварању стабилније и просперитетније Европе", рекао је Филе.

   Он је истакао да је хапшење двојице преосталих хашких оптуженика уклонило препреку европском путу Србије и допринијели помирењу у региону, а да је дијалог Приштине и Београда почео да даје прве резултате.

   "То треба да буде конструктивно настављено", рекао је европски комесар.
одишњи извјештај Европске комисије (ЕК) о БиХ негативан је и у њему се као главне мане наводе - недостатак политичке воље за реформе, врло слабе институције које немају довољно људи и средстава или које постоје само на папиру, али су у пракси нефункционалне.

  У извјештају, у који је Срна имала увид, наводи се да је ритам реформи прошле године у БиХ, у времену које покрива извјештај о напретку, веома ограничен.

  Као први и највећи недостатак наводи се да није формиран Савјет министара, као и да није реализована одлука о случају "Сејдић-Финци".

   "Немогућност постизања политичког договора о власти на државном нивоу стоји на путу напретка БиХ, као и да се предузму кључне реформе, неопходне за даљи напредак према европским интеграцијама", пише у извјештају.

  ЕК критикује и недостатак заједничке визије. "Политички представници морају да имају заједничко разумијевање правца којим земља треба да крене и њене будућности", наводи се у тексту са напоменом да је неопходно "подешавање" институција, јер процес приступања ЕУ захтијева функционалне институције на свим нивоима и ефективни координацијски механизам у питањима која се односе на ЕУ.

  Међу позитивним резултатима је либерализација путовања у земље у шенгенске зоне за грађане у посједу биомоетријских пасоша. Такође, позитивно је да се у оквиру Споразума о стабилизацији и проширењу БиХ упустила у структурни дијалог о правосуђу.

  ЕК сматра да је БиХ у постизању политичких критеријума ограничено напредовала. Годину дана након избора на државном нивоу није комплетирано успостављање власти. Ово заостајање негативно се одразило на способност провођења реформи.

  Закон о државној помоћи није још усвојен. Усвајање изборног закона од суштинске је важности за друштвени и економски развој БиХ, стоји у извјештају.

  "Примјена стратегије реформи државне управе напредује, али је веома слаба координација између различитих нивоа управа. Тај реформски процес и институције које би требало да га проведу немају довољну политичку подршку за реформе. Омбдусман на нивоу државе функционише, али нема довољно кадрова и финансијске подршке" - оцијењено је у извјештају.

  Главна тема од ове године у процесу проширења за западни Балкан биће комплекс реформи правосуђа, успостављање правне државе, борба против корупције и организованог криминала, као и успостављање мањинских права.

  "Остварен је мали напредак у области владавине права. Именован је директор и замјеник директора Антикорупцијске агенције, али Агенција није оперативна.... Корупција је озбиљан проблем и веома је пристуна у многим подручјима" - истиче се у извјештају ЕК.

  У тексту је као задовољавајућа оцијењена сарадња са Хашким трибуналом, као и Тужилаштвом за ратне злочине при Суду БиХ. Као забрињавајуће појаве наводе се "чести политички напади на судство и заостаци у рјешавању случајева".

  "Људска права извор су забринустости. Роми и надаље живе у врло лошим животним условима и предмет су дискриминације... Наставља се политички притисак на медије, као и њихова необјективност на основу припадања одређеном народу" - стоји у годишњем извјештају ЕК о БиХ, који је данас представљен у Бриселу.

  У Федерацији БиХ извор забринутости јесте систем "двије школе под једним кровом", или систем једноетничких школа упркос томе што је успостављено координационо тијело.

  Међутим, значајно се напредовало у процесу Сарајевске декларације у вези са избјеглицама и прогнаним лицима. Наставља се сарадња између судова БиХ, Хрватске и Србије.

  Напредак БиХ према функционалној тржишној економији сувише је мали, констатује се годишњој анализи и дадаје да су потребни знатни реформски напори да би земља у дугорочном раздобљу могла да се носи са притисцима тржишта ЕУ.

  Привреда БиХ нешто се опоравила у 2011. години, али је опоравак пригушен и вођен спољном потражњом. Незапосленост је врло висока, пише у тексту.

  ЕК наводи да је фискална ситуација нешто побољшана, што је резултат мјера фискалног прилагођавања у програму ММФ-а, као и већег прилива средстава. Али, чињеница да није усвојен глобални оквир за фискалну политику 2011-2013. стоји на путу средњорочног фискалног опоравка.

  Нигдје у БиХ нема одлучности да се предузму струкурне реформе и заснују здраве финансије, а јавне финансије нису квалитетне - наводи ЕК и напомиње да има неколико позитивних корака, али, генерално, клима за бизнис "пати" због неефикасне државне администрације и слабе владавине права.

  Нема напретка у планираној приватизацији, реструктурисању јавних предузећа и либерализацији индустрије. Потребни су значајни напори да би у БиХ профункционисао јединствени економски простор.

  Нешто мало напретка има у прилагођавању европским стандардима у подручјима слободне трговине робом, интелектуалној својини, државној помоћи, истраживању, култури, транспорту и у приличном броју елемента који се воде у доменима "правда, слобода, безбједност."

  У овим подручјима дошло је до мало бољег законског прилагођања, политичких одлука и повећања капацитета. Има нешто напретка и у опскрбљивању енергијом дискрита Брчко и почетка прегледавања закона који се тичу енергије.

  Али, тај напредак је у великој мјери недовољан да би се дала повољна оцјена, а никакав у многим другим областима, као што су царине и порези, слободна конкуренција, јавне набавке, запошљавање и социјална политика, индустрија и мала и средња предузећа, пољопривреда и рибарство, сигурност хране и фитосанитарни сектор, човјекова околина и климатске промјене, енергија, информатичко друштво и медији као и статистика....

  ЕК сматра да је потребно да буде усвојена "цјеловита енергетска стратегија и функционална електродистрибуција на нивоу БиХ", те истиче да је озбиљан и сталан напор у борби против корупције и организованог криминала - приоритет.