Нова Белгија и авети аутономије
Свет у најскорије време може постати сведок рађања нове Белгије. Стара Белгија је, као што је познато, доживела тешку политичку кризу и последњих годину и по дана је живела без потпуне владе. И напокон је Елио Ди Рупо, лидер социјалистичке партије франкофоног региона Валонија објавио да је криза завршена и да ће у земљи започети велика државна реформа. А заједно с њом и формирање нове владе у земљи, на чијем челу ће бити управо Ди Рупо лично.
Такозвана „шеста институационална реформа“, коју су усагласиле супарничке фламанске и валонске партије, достављена је парламенту на разматрање прошлог уторка. Будуће промене предвиђају да ће Валонија у току 10 година наставити у знатној мери да се финансира из државног буџета, а фактички – за рачун Фландрије која је економски јача. Са своје стране Валонија је пристала на уступке у распоређивању државних овлашћења. Осим тога, у току поменуте деценије предстоји јој да оздрави своју економију користећи углавном „грчке“ методе.
Планирано је да белгијски парламент одобри одредбе реформе, економску политику и принципе формирања буџета земље у року од две недеље. После тога ће наступити време препорода Белгије. Међутим, стручњаци су далеки од оптимизма. Доктор историјских наука, главни научни сарадник Института Европе Владимир Швејцер изјавио је у интервјуу за нашу радио станицу:
Не верујем да ће све то бити озбиљно и задуго. Све то је већ било код њих 70-их година: све су делили – странке, земљу, округе, и до чега је то довело?
По мишљењу стручњака ако не одмах, за 10 година, онда у току 20-30 година Белгији може запретити заиста радикални препород – због тоталних противречности између Фландрије и Валоније статус земље од федеративног може постати конфедеративан. Није искључена ни варијанта нестанка Белгије као монархије и настанка самосталне Фландрије и Валоније. Истина, каже стручњак, то ће већ зависити од здравственог стања краља и постојања снага које буду желеле да искористе ситуацију.
Сепаратистичка расположења се, као што је познато, не шире само у Белгији. Корзика у Француској, Земља Баскија у Шпанији, Шкотска и Северна Ирска у Великој Британији, Трансилванија у Румунији, Косово – то су само најпознатији региони у Европи који су стекли славу сепаратистичких. Цео Стари свет је сашивен од националних и етничких парчића. Међутим, стручњаци овде не виде никакву претњу по Јединствену Европу:
То неће водити ка рушењу Европске уније, пре ће бити обрнуто – Европска заједница ће покушавати да пронађе регионалне приступе, наставља Владимир Швејцер. У томе и јесте читава ствар што многи националисти не постављају питање о изласку из Европске уније, већ о додели самосталног статуса њиховим регионима. Чак и најодиознији сепаратистички покрети – северноирска IRA, баскијска ЕТА – постепено одустају од оружане борбе и примењују искључиво политичке методе.
Европски сепаратизам, по мишљењу стручњака, носи искључиво локални карактер и тренутно постоји само захваљујући кризи централне власти у низу држава. Практично сви политичари у Европи, који се залажу за самоопредељење својих националних територија тврде да унутрашњи проблеми – социјални, економски, настају због тога што централна власт чини регионе слабијима. Због тога су максимални потреси политичког карактера који прете Јединственој Европи – евентуално повећање броја аутономија и нових административних округа у саставу европских земаља.
- Извор
- Голос России, фото: SXC.hu/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Москва мора да изоштри нуклеарно одвраћање, ревидира доктрину и порази Кијев како би спречила шири рат са Западом и силама НАТО-а...
Израелски шпијуни по наруџбини мешали су се у изборе на Кипру и у Словенији...
Чини се да се моћ Украјине мења иза кулиса...
Оно што су САД и Израел видели као брзу кампању, Иран види као борбу за опстанак. Трошкови расту, а крај се не назире....
Анализирајући разлоге растуће глобалне тензије последњих година, не може да се не обрати пажња на доследан низ одлука политичких елита западних држава које су довеле до деградације режима контроле...
После дана „шатл дипломатије“ са Кијевом, Вашингтон иде директно у Москву – заобилазећи ЕУ и проверавајући колико Зелeнски може да се одупре америчком притиску док се линија фронта урушава....
Остале новости из рубрике »
















