Владимир, древна престоница Русије

Радиостаница Глас Русије наставља циклус програма, посвећених древним руским градовима, центрима међународног туризма. Данас ћемо путовати у Владимир.

Тај град је у току неколико векова био престоница Северо-Источне Русије. У Владимиру  се налазе познате, невероватно лепе цркве од бигрених квадера из 12. века.  Његова велелепна Успенска црква је била прототип Успенске саборне цркве у Московском Кремљу. Време процвата Владимира је  процват огромне Владимиро-Суздаљске кнежевине.

1108. године на стрмој обали реке Кљазме кнез Владимир Мономах је саградио тврђаву. У част свог оснивача нови град је добио име Владимир. Наследник Мономаха, кнез Јуриј Долгоруки, заузет борбом за кијевски престо, мало је пажње доделивао  својој северној кнежевини. Процват Владимира је почео за владавине његовог сина, кнеза Андреја Богољубског. 1157. године он је пренео у Владимир престоницу своје кнежевине и много учинио да би град пренеразио савременике.  Он је почео од изградње Усчпенске саборне цркве на  високој обали Кљазме. Према летопису, за изградњу тог храма је кнез утрошио десетину свог имања, ради тог су били позвани мајстори из свих кнежевина. Постоји верзија да су у изградњи учествовали и мајстори са романског запада, које је тобоже послао император Фридрих Барбароса, - истиче директор Владимиро-Суздаљског музеја-забрана Светлана Мелникова.

Верзија да су градили саборну цркву различити мајстори, има право да постоји, између осталог, и мајстори Фридриха Барбаросе. Међутим, наука је позната по томе, што чињенице морају да буду потврђене неким документом, онда се могу прихватати с великом вероватноћом. Постоји верзија да су у изградњи учествовали и мајстори из северне Италије.  То је могуће, јер се у грађевинама из тог времена могу наћи слични архитектонски делови.

Успенска црква је заиста била велелепна и главна црква тог времена у Русији! Није ни чудо, што су је више пута хтели да униште. Град Владимир и Успенска црква су били разорени у време татарско-монголског јарма, који је успостављен  био у 13. веку и трајао 200 година.

Почетком 15. века у Владимир су стигли из Москве познати иконописац Андреј Рубљов и његов сарадник Данило Црни. Они су морали да  исликају саборну цркву, фактички створе нове фреске. Зографи су сјајно извршили задатак, фреске и данас одушевљавају.

Успенска саборна црква је унета у списак Светске баштине УНЕСКО-а. Она је у заједничком власништву РПЦ и Владимиро-Суздаљског музеја-забрана. У храму се редовно одржава служба Божија, у остало време је он отворен као музејска експозиција. Близу се налази још једно архитектонско ремек-дело – Дмитријевска саборна црква, коју је саградио кнез Всеволод Велико Гнездо крајем 12. века. Всеволод, крштен као Димитрије, саградио је цркву посвећену његовом небеском покровитељу – светом Димитрију Солунском. Ту су саборну цркву први пут градили само руски мајстори, без помоћи странаца. То је био дворски храм, спојен с кнежевим двором, који, нажалост, није сачуван.  Једнокуполна црква са четири стуба знатно је мања од Успенске цркве, али је чувена по резбаријама од камена – на зидовима су стотине рељефа са приказима православних светаца, мистичних животиња и ретког биља.

У Владимиру обавезно погледајте Златну Капију, саграђену од  белог камена средином 12. века. То је дебела кула са засведеним луком. Раније су тамо била крила капије, украшена позлаћеним бакром. Изнад куле је црквица. Раније је кроз капију улазила у град коница, данас кола заобилазе то архитектонско ремек-дело. После интересантних разгледања може се одморити у ресторану с руском кухињом. Цене износе отприлике 30 долара по особи. Препоручујемо ресторане у центру Код Златне капије и Мономах. Ту ћете бити дочекани са кнежевском гостољубивошћу.