Правац – ШОС

Организација Уговора о колективној безбедности (ОДКБ) и Шангајска организација за сарадњу (ШОС) представљају најважније међудржавне савезе који су формирани уз активно учешће Русије. По свом значају и ефикасности они су превазишли ЗНД (Заједницу независних држава) – организацију која је у извесној мери требало да замени Совјетски Савез, али није успела да одговори на наде које су на њу полагане. Ни „Савезна држава Белорусије и Русије“ се не налази у најбољем стању, мада је, по идеји, она требало да постане пример успешне интеграције у свим областима.

ОДКБ представља пример прилично успешног војно-политичког савеза. Мада њена снага не може да се упоређује са Организацијом Варшавског Уговора (ОВД) она игра позитивну улогу у одржавању мира и безбедности. Њене снаге су за сада ограничене, циљеви нису одређени довољно јасно (најспорнији је проблем регулисања унутрашњих немира у земљама-чланицама), али тај савез ипак постепено добија на снази.

Посебно место заузима Шангајска организација за сарадњу. Она се позиционирала као регионална организација, која не представља војни савез, али је настала због војно-политичких проблема, пре свега оних, који се тичу стања на границама. Решавање тих питања је 1996. године и довело до формирања Шангајске  „петорке“, коју су чинили Руска Федерација, Кинеска Народна Република, Казахстан, Киргизија и Таџикистан.

2001. године те земље су, заједно са Узбекистаном који им се придружио, формирале ШОС као регионалну организацију за мултилатералну сарадњу. 15.06.2001. су у Шангају руководиоци свих поменутих земаља потписали оснивачки документ – Декларацију о формирању Шангајске организације за сарадњу. Следеће године, 7.06.2006, је у Санкт-Петербургу потписана Повеља ШОС-а, која представља други оснивачки документ те организације. У оснивачке документе ШОС-а спадају и Уговор о дугорочним добросуседским односима, пријатељству и сарадњи земаља-чланица Организације, који је закључен у Бишкеку (главном граду Киргизије) 2007. године.

Начин рада је усаглашен 2003. године, главни органи су почели да раде од јануара 2004. године. Од тада ШОС функционише као пуноправна међународна организација.

Иако су више пута многи руководиоци земаља-чланица ШОС-а подвлачили цивилни карактер савеза, један од његових најважнијих циљева представља јачање безбедности. Истина, основни изазови, они којима се посвећује највише пажње, су тероризам, сепаратизам, екстремизам, и то су унутрашњи проблеми земаља, чланица ШОС, и не спадају у спољне претње.

У ШОС-у постоје два стална органа: Секретаријат и Регионална антитерористичка  структура (РАТС). Штаб РАТС-а је прво био смештен у Киргизији, што није било најсрећније решење, те је после извесног времена премештен у Ташкент (главни град Узбекистана).

Осим шест сталних чланица ШОС-а важну улогу играју и посматрачи – Индија, Пакистан, Иран и Монголија, али по питању проширења ШОС-а тако што ће у Организацију  бити примљене наведене земље за сада чланице нису постигле потпуну сагласност.

Већ сада чланице ШОС-а броје једну четвртину становништва читаве планете. Уколико у савез као пуноправни чланови уђу само Индија и Пакистан, чији је пријем сасвим могућ, ШОС ће практично обухватити половину становништва Земљине кугле.

Оно најважније, што ШОС чини изузетно важном организацијом за Русију, то је чињеница да, осим у ОУН и неким регионалним организацијама, Руска Федерација само преко ШОС-а може директно да  ради са Кином по најважнијим проблемима, тим пре што се улога Кине у свету стално повећава. Зато сам предлагао и предлажем  да се руска понуда развије у правцу прављења новог уговора о европској безбедности и да се у њој нађе Уговор о евро-азијској безбедности, који би обухватао и Кинеску Народну Републику.

Раду ШОС-а се повремено прикључују и Шри-Ланка и Белорусија (која није прихваћена за посматрача зато што се не налази у Азији). Те две земље имају статус партнера за дијалог.

Најзад, посебно треба да се констатује које су то земље и организације које се различитим поводом позивају  у ШОС. То су: Авганистан, САД, ОУН, АСЕАН (земље Југо-источне Азије), ЗНД, ЕврАзЕЗ, ОДКБ, ОЕС (Организација за економску сарадњу земаља Средње Азије и Блиског Истока), ЕСКАТО (Економска и социјална комисија за Азију и Тихи океан).

Вреди подвући да се од многих других организација у којима су државе са бившег совјетског простора ШОС разликује тиме, што има стабилно чланство. У позитивне стране рада ШОС-а спада и то да за ту организацију није карактеристично отезање  рокова за испуњење  политичких договора.

Мада је у основним документима ШОС-а посебно подвучено да савез није ни против једне државе, несумњиво је да је један од најважнијих задатака организације заштита од могућих агресивних дејстава једине наддржаве – САД. Наравно, и у ШОС-у постоје проблеми који спадају у област „безбедност“: погранични спорови између Индије и Пакистана, територијални спорови између Ирана и Казахстана (и Азербајџана) о подели акваторије Каспијског језера. Без обзира на њихово постојање, они не нарушавају јединство које постоји у организацији.

Чланице ШОС-а редовно врше антитерористичку војну обуку уз учешће представника оружаних снага и/или органа за заштиту права. Међутим, и ту се ШОС разликује од ОДКБ, која своје чланове штити од спољних претњи.  У раду ШОС-а важније, а можда и најважније место, заузимају економски, хуманитарни и њима слични проблеми.

Ако у ШОС-у његови главни органи - Савет шефова држава, Савет руководилаца влада и Савет министара за иностране послове - обезбеђују сарадњу чланица на најважнијим стратешким пословима у делатностима којима се заједно баве, у безбедносној сфери за одговор на тероризам, сепаратизам, екстремизам, наркотрафикинг и друге врсте организованог криминала конкретно се баве саветовања секретара Савета за безбедност, државних тужилаца, врховних судија и министара за одбрану, ванредне ситуације, унутрашње послове и друштвену безбедност, као и  руководиоци антинаркотичких структура.

Донети су, и већ се извршавају програми и планови развоја за трговинско- економску сарадњу, а тиме се баве саветовања министара који одговарају за спољноекономску и спољнотрговинску делатност, за  финансије, пољопривреду, као и  председници националних банака. Формирани су и раде Пословни савет и Међубанкарско удружење. Резултат је да, између осталог, захваљујући томе, расту и економске везе између чланица ШОС-а. На пример, између РФ и КНР само за период од 2008. – 2011. год. спољнотрговински обрт се попео са 56 на 70 милијарди долара, при чему су подаци за 2011. годину прелиминарни, а до 2015. спољнотрговински обрт треба да дође до 100 милијарди дол. САД.

Одређени посао је урађен и у културно-хуманитарној области – развија се сарадња у сферама културе, здравствене заштите, науке, технике и иновација, очувања човекове околине, туризма и спорта. Тим питањима се баве одговарајући министри земаља-чланица ШОС-а. Ради и Форум ШОС-а.

Важно је и како се Организација позиционирала у свету уопште. ШОС је установио чврсте партнерске везе са ОУН, ЗНД, ОДКБ, ЕврАзЕС, ЕСКАТО и ОЕС. Чланице ШОС-а се, заједно наступајући на светској арени у вези са глобалним и регионалним проблемима, солидарно супротстављају изазовима који се тичу њихове безбедности.

Јуриј Андрејев,