Новац БРИКС за ЕУ: благо или тројански коњ?
Све се окренуло наглавачке, песимистички је констатова амерички ТВ програм Си-ен-ен. Нечувена ствар: земље у развоју предлажу да финансирају Запад ради подршке стабилности глобалних тржишта. Званични предлог планира да да на самиту двадесеторице у новембру петорка држава у успону из групе БРИКС – Бразил, Русија, Индија, Кина и ЈАР. Таква је општа слика, али има и детаља. Постоји реакција низа чланова ЕУ, који нису обрадовани, већ пре забринути перспективом нове дужничке кризе. Тему разамтра коментатор Сергеј Гук са експертима – Павлом Медведевом, чланом Националног банкарског савета и послаником Државне думе, директором Економског института, дописним чланом РАН Русланом Гринбергом.
Према различитим подацима, резерве земаља БРИКС приближавају се суми од пет билиона долара. Многи хронични дужници зоне евра не би имали ништа против да гурну у њих руку. Неко, истна, не без ограда.
Британски Фајненшл Тајмс потрудио се да упути поверљивим европљанима упозорења у духу хомеровске Касандре. Земље зоне евра, стоји у чланку, ако и буду на добитку од добијених кредита у краткорочној перспективи, касније ће због тога горко зажалити. Увећање страног финансирања сузбија напредак економије, увећава се незапосленост, фискални дефицит. Страног новца у Европи и тако има довољно, проблем је у недовољној поузданости проблематичних земаља зоне евра. Али обраћање туђим изворима капитала само ће продубити проблем.
Мишљење члана Националног банкарског савета Павла Медведева.
Мени се чини да је то нека фантазија. Почећу од тога да ће помоћ, ако буде пружена, бити релативно мала. Помоћ унутар Европе ће бити много већа. Није тачно да је новца довољно, чак и превише. Банке нису довољно капитализиране. Ова мисао ми се чини лажном из два разлога. Као прво, то такозвано интервенисање у свој удео не може да буде велико. И нико не обећава велику интервенцију. Као друго новац је потребан. На пример, да се купе хартије које се не чине превише поузданим и подрже самим тим банке и земље.
Сличног става се придржава и Руслан Гринберг, директор Економског института, дописни члан РАН.
Чудно, ја сам мислио да је то управо симбол поверења према европским хартијама од вреднсоти када земље у развоју које успешно граде своје економије последњих година верују банкама, властима ЕУ. Мени се чини да је то напротив апсолутно стабилизациони фактор. Мислим да овде нема ризика ни за једне ни за друге. То је нормална светска пракса.
У предлозима БРИКС не види се никаво двоструко дно. Светска криза је претања за кинески, бразилски или индијски извоз. Русија се плаши пада цена енергената. И зато је петорка заинтересована да се не допусти глобални економски назадак.
- Извор
- Голос России, фото: ЕПА/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Москва мора да изоштри нуклеарно одвраћање, ревидира доктрину и порази Кијев како би спречила шири рат са Западом и силама НАТО-а...
Израелски шпијуни по наруџбини мешали су се у изборе на Кипру и у Словенији...
Чини се да се моћ Украјине мења иза кулиса...
Оно што су САД и Израел видели као брзу кампању, Иран види као борбу за опстанак. Трошкови расту, а крај се не назире....
Анализирајући разлоге растуће глобалне тензије последњих година, не може да се не обрати пажња на доследан низ одлука политичких елита западних држава које су довеле до деградације режима контроле...
После дана „шатл дипломатије“ са Кијевом, Вашингтон иде директно у Москву – заобилазећи ЕУ и проверавајући колико Зелeнски може да се одупре америчком притиску док се линија фронта урушава....
Остале новости из рубрике »
















