Порез на сладак живот

Нашавши се у тешкој буџетској ситуацији, власти свих земаља све чешће прибегавају увођењу необичних пореза — од пореза на слано, слатко и масно до пореза на милионере и мртве душе. Коментатор листа Власти Сергеј Минаев сматра да објекат опорезивања веома зависи од локалних традиција.

Почетком септембра у Мађарској је ступио на снагу нови порез на прехрамбене производе са великим садржајем соли и шећера (у мађарској штампи он је добио назив ”чоколадни порез” и ”порез на чипс”). Мађарски произвођачи бомбона, чипса, грицкалица и торти, као и освежавајућих напитака треба да плате буџету од 5% до 20% вредности производа, пребацујући, наравно, уплаћене суме на потрошаче. Када је реч о увозу таквих намирница, порез треба да плате велики увозници. Првобитно мађарски законодавци су хтели да опорезују још и мађарске кобасице под изговором повећаног садржаја соли, али затим су схватили да ће то бити превише: грађани могу да се побуне.

Као оправдање за нови порез власти су указале да је неопходно борити се за здрав начин живота. Како је истакао посланик мађарског парламента Шандор Фонт, дајемо потрошачима до знања да не треба користити тако нездраве намирнице које су уз то постале тако скупе. И, наравно, стављамо произвођачима до знања да не би било лоше смањити у производима садржај шећера и соли. Власти су посебно подвлачиле да овакав порез који се тиче намирница са повећаним садржајем шећера већ постоји у Данској, Финско и Норвешкој.

Произвошачи су почели да протествују. Како је подвукла Река Шолози, представница Мађарске асоцијације предузећа прехрамбене иднустрије, усвајање такавог пореза је последњи корак који ће ударити пре свега по ситним локалним произвођачима. Велике стране прехрамбене компаније ће отићи из Мађарске, а црно тржиште робе са повећаним садржајем соли и шећера ће процветати.

Мађарска штампа сапштила је да су немачки власници мађарске компаније Chio Chips донели одлуку да одустану од планова изградње нове фабрике за производњу кокица. А мађарска компанија која производи енергетски напитак Хел такође је изјавила да у насталим условима неће проширивати производњу. Ипак мађарске власти су уверене да у сваком случају порез ће доносити у буџет 106 милиона долара годишње.

Почетком октобра у Данској је такође ступио на снагу нови порез који је у данској штампио добио назив ”масни”. Опорезивању подлеже продукција са садржајем масти по стопи 2,90 долара за килограм масноће.

Због пореза, по прорачунима Данске конфедерације индустрије, просечан хамбургер ће поскупети за 0,15 долара, а просечно паковање путера за 0,40 долара. Дански произвођачи се жале да је систем опорезивања веома компликован: власти планирају не само да прате садржај масти у коначном производу, већ и да опорезују коришћење масноћа у процесу припреме. Трошкови на успостављање система контроле пребачени су на произвођаче и износиће у наредној години 28 милиона долара.

Данске власти су са задовољством истакле да додатни порези на шећер, чоколаду и освежавајуће напитке постоје још у неким земаљама, а порез на масти је иновациони — таквог нигде нема.

Власти су такође подувкле да је порез на масноће усмерен на борбу за здрав начин живота и треба да доведе до тога са просечни животни век данских грађана, који је сада нешто нижи од 79 година (просечни показатељ за индустријске земље) скочи у наредних 10 година на три године. Како је изјавио дански министар здравља Јакоб Нилсен, порез на масноће је исто тако важан као и порез на шећер. Јер масти изазивају срчана обољења, па чак и рак.

Дискусија између америчких демократа и републиканаца о томе шта да се ради са порезима у контексту предтојећих председничких избора, као и о неопходности да се смањи буџетски дефицит ступила је у акутну фазу. Председник Барака Обама инсистира да на отварање нових радних места треба потрошити још 447 милијарди буџетског новца, а ради тога је потребно увећати пореске приливе. Републиканци подвлаче да ће увећање пореских прилива учинити бесмисленим све планове за отварање радних места, пошто неопходост плаћања више новца буџету натераће бизнисмене да смање трошкове производње.

Крајем септембра председник Обама је изнео план увођења у Америци специјалног пореза за лица која зарађују годишње милион долара и више. Таквих у САД, подвукла је администрација, има 240 хиљада, или 0,17% свих пореских обвезника. Висина пореза још није одређена, мада су републиканци већ оштро критиковали идеју. Како је указао председник буџетског комитета представничког дома конгреса Пол Рајан, такав порез је кретање у погрешном правцу, зато што може да доведе до класног рата. А класни рат може да се сматра добром политиком, али увек ће бити лоша економија. Није нам потребан систем заснован на зависти.

Неки московљани су у септембру са чуђењем приметили појаву новог пореза — пореза на умрле рођаке. У документима за плаћање комуналних услуга оних породица које су својевремено приватизирале стан без поделе удела и код којих је један од учесника приватизације преминуо, изненада се појавио још један платиша. У центру који врши слање признаница објаснили су им да је овај платиша управо преминули рођак. На питање зашто се он појавио као платиша управо сада, мада је умро пре неколико година, уследио је одговор: Зато што смо тек сада добили потпуне информације о саставу лица која су учествовала у приватизацији без поделе удела. На питање како човек може да буде објекат плаћања комуналних услуга, ако не живи у стану и не користи комуналне услуге, уследио је одговор да платише нису само лица која живе у стану, већ и власници. На питање како се власником може сматрати преминули, уследио је одговор да никаква смрт не укида права власништва.

Грађани су могли да се жале правницима специјализованим на стамбеним питањима и да добију следеће објашњење. Према актуалном руском Стамбеном законодавству, сви власници станова треба да сносе трошкове за одржавање овог стана у дужном стању, што значи треба и да сносе трошкове за комуналне услуге. И ништа се не говори о томе да ли су то живи или мртви власници. И једни и други имају једнаке обавезе.

Комуналне услуге на урмле рођаке са посебним порезом повезује и то што се за умрле ове услуге плаћају по повишеним тарифама. Према важећим нормативним документима, за власнике стана који нису регистровани у том стану и у њему не живе, примењују се управо такве тарифе. Из јасних разлога умрли власници спадају управо у ову категорију.

Јасно је да се власти свих земаља налазе у тешкој буџетској ситуацији и да би желеле да поправе ствар уз помоћ повећања пореза. Мада повећање пореза на приходе, на профит или ПДВ у интересима смањења буџетских дефицита грађани би дочекали без ентузијазма: још се од кризе 2008-2009. нисмо опоравили, чека нас недоређеност, можда нова криза, а ту власти уместо помоћи одузимају новац. Зато за власти као прихватљивија варијанта делује увођење некаквих егзотичних пореза, попут пореза на садржај соли, шећера или масти у мерницама. Тим пре што се за ово опорезивање може наћи добар изговор: нећеш да платиш, немој да једеш слано и масно, бићеш здравији. И може се приметити да многи нови порези не дотичу све становнике, само неке. Нису сви у САД милионери, и не важи за све у Русији наплаћивање комуналних услуга умрлим власницима станова.

Јасно је и да се сам објекат опорезивања егзотичним порезом условљава локалном спецификом. Мађари по вековним традицијама (у великој мери условљеним турским утицајем), заиста дају предност љутим, сланим и слатким јелима. У Данској је веома развијена производња и потрошња намирница са високим садржајем масти као што је путер и сир. У САД је према традицији велики број милионера. А ”Мртве душе” су класика руске књижевности. И никога ко је читао Гогоља не чуди што чак ни смрт не спасава од обавеза плаћања, а коришћење мртвих душа у финансијске сврхе је погодније него коришћење пољопривредних производа: није случајно Чичиков одбијао да купује од спахијице Коробочке плодове сељачког рада, изабравши саме сељаке, макар и умрле.

Од браде до сенке

Пореска креативност данашњих влада даје повод да се подсетимо најчуднијих пореза у историји. Лист Власт наводи неколико најалармантнијих примера.

Фуснота

Види матријал ”Из историје опорезивања”, објављен у бр. 24 за 2007. годину

Брада

Порез на браду постојао је у Енглеској у 16. веку за време Хенрија Осмог и укинуо га је сам краљ 1535. године пошто је сам пустио браду. У Русији га је уводио Петар Први од 1705. године. Од дворјана су наплаћивали 60 рубаља годишње, од трговаца првог реда сто рубаља, од средњих и ситнијих трговаца, кочијаша — по 30 рубаља са издавањем потврде о уплати пореза.

Дестилација вискија

На предлог министра финансија САД Александра Хамилтона 1791. године амерички Конгрес увео је акцизе на виски. Протести незадовољних потрошача напитка у јулу 1794. довели су до устанка. Против побуњених покренута је армија од 12 900 људи по командом генерала Хенрија Лија, која је по бројности превазилазила армију којом је командовао Џорџ Вашингтон у току рата за независност. Побуна је била угушена.

Слуге мушкарци

Директан порез на лица која ангажују слуге мушког пола био је уведен у Енглеској 1692. године. Слуге мушкарци оцењивани су као раскош, а њихови послодавци као извор попуне државне благајне.

Неубијање врабаца

У херцеговини Виртемберг у Немачкој од 1789. по одлуци херцега Карла-Евгенија, грађане су опорезивали у зависности од њихове спремности да убијају врапце. Порески обвезник који је могао сваке године да донесе туце убијених прица које уништавају усеве, добијао је од власти 6 крајцара. Они који не донесу птице, плаћали су порез од 12 крајцара.

Прозори

У Великој Британији 1699. године уместо пореза на главе био је уведен порез на прозоре у складу са којим је за сваку кућу било потребно уплатити два шилинга годишње, плус четири шилигна ако на њој има више од 10 прозора, или плус осам шилинга, уколико има више од 20. Грађани су плаћали порез нерадо, изјављујући да вредност куће и станарина није увек условљена бројем прозора. Постојали су случајеви када су порески обвезници закуцавали прозоре, а у Единбургу је био изграђен читав кварт кућа без прозора. Порез је постојао до средине 19. века.

Огњиште

Парламент Енглеске је 1662. увео порез на огњишта — за свако огњиште у кући плаћало се 2 шилинга годишње: порески инспектор је обилазио куће у потрази за огњиштима, пошто је бројати огњишта по каминским димњацима било проглашено непоузданим. Грађани су покушавали да избегну улате маскирајући огњишта или уопште нису пуштали у кућу инспекторе.

Риба и месо

1659. године енглески трговачки представник из Хага саопштио је у Лондон: Необично је видети спремност са којом се Холанђани слажу да плате порезе, тако велике као да је и даље рат са Шпанијом. Човек који наручује у хотелу месо, треба да плати 19 акциза. Холандски рибари плаћају акцизе на рибу коју су уловили ако моле жену да је испржи.

Смрт

У Древном Сумеру рођацима се забрањивало да сахрањују умрлог док не плате порез на смрт. А у Кастиљи, за време шпанског краља Карла Петог који је дошао на престо 1516. године, ако је умирао глава сељачке породице, краљевска благајна је узимала себи једну краву.

Сенка

У Венецији од 1993. године власти узимају својеврсни порез за коришћење градског земљишта. Овај порез треба да плате власници продавница и кафића чије настрешнице бацају сенку на градске улице.

Тоалети

Порез на тоалете који је увео римски цар Веспасијан (69-79. године), по неким изворима био је изазван тиме што је мокраћа могла да се користи приликом бојења тканине. По сведочењу римског историчара Светонија, када је син цара Веспасијана Тит прекорео оца што је и нужнике опорезоао, он је узео монету из првог профита, принео је синовљевом носу и питао да ли она смрди. Не, одговорио је Тит. А то је новац од мокраће, рекао је Веспасијан.

Црна боја коже

После првог светског рата европски фармери у Кенији су издејствовали увођење пореза на афричко становништво, како би принудили локалне становнике који нису имали паре за плаћање да се оду у најам на фарме.