Пилићи нудисти

Дугогодишњи експерименти израелских генетичара овенчани су успехом: они су извели сорту ћелавих пилића. Пилићи без икаквог перја прво су остављали ужасан утисак, али су већ привукли пажњу узгајивача пилића из читавог света. Јер такве пилиће пре продаје не треба черупати.

Како тврде творци нове сорте, она је апсолутно безбедна по људско здравље. Уз то пилићу нудисти имају већу масу у поређењу са обичним. По речима руководиоца пројекта, професора Авигдора Коханера из Института за пољопривреду Реховот код Тел-Авива, у врућој блискоисточној клими такви пилићи су повољнији: на фрамама нема потребе да се постављају снажни клима-уређаји. Истина, генетичар логично упозорава да ова врста пилића лоше подноси хладну климу. Зато узгој ћелавих пилића, рецимо, у скандинавским условима и у Русији делује отежано.

Голи пилићи су одмах добили противнике. Најраспострањенија оптужба је за узгој генетски модификованих животиња. Њу су изралески научници категорично одбацили. Они су објаснили да са тачке гледишта науке, ћелави пилићи нису мутанти, они су сасвим здрави. Сорта је добијена путем природног одабира: генетичари су низ година укрштали обичне пилиће са живином са мало перја.

Руски специјалисти виде код нове сорте пилића као други озбиљни недостатак. Одсуство перја може да им смета приликом парења, констатује заменик директора за научни рад Савезног научно-истраживачког ветеринарског института за живинарство РАСХН Маргарита Дмитриева.

Петао има канџе на ногама и када он налеће на кокошку, хвата је канџама по перју на глави и врату и тако се држи. Данас како петлови не би повредили кокошке и загребали их канџама, чак им секу на два прста канџе. А ту ће бити огреботина на кожи, па и петлу ће бити лоше пошто неће имати чиме да се држи кљуном. Зашто су за кокошке непријатне такве повреде? Ако друге кокошке виде повређену коку са крвљу, почињу масовно да је кљуцају. Значи, ову кокошку одмах треба или лечити или просто заклати за место.

Уз то, наставља Маргарит Дмитриева, одсуство перја смањује отпорност кокошака према разним обољењима коже. Преко повређене коже стално ће се дешавати инфекција – бактеријска и гљивична.

Израелски генетичари, не одбацујући аргументе руских колега, настављају да узгајају ћелаве пилиће. Група истраживача под руководством Авигдора Коханера још експериментише. Они мере потмоство нове сорте, пореде га са обичним пилићима, прате популацију, исхрану и развој. Што се тиче укуса, никакве разлике нема, износе гастрономске утиске први дегустатори јела од ћелавих пилића. Најважније је не видети ове пилиће живе.