Шок терапија на грчки начин

Економски проблеми Атине прешли су у категорију полтичких. Премијер Грчке износи на референдум питање да ли да се прихвати план Европске уније за спасавање земље од дужничке кризе. Влада је подржала став Георгиоса Папандреуа. Опозиција тражи да он хитно поднесе оставку. У европским престоницама ова вест је изазвала шок.

План Брисела за спасавање Атина настао је уз грдне муке – прошле недеље су шефви европских држава морали да заседавају до касно у ноћ да би постигли консензус. Као резултат одлучено је да се Грчкој отпише 50 одсто државног дуга. То је 100 милијарди евра. Услов је да ова земља уведе стриктне мере штедње. И сада, после свих проблема које је ова земља задала суседима из еврозоне, Папандреу се одлучио за сумњу: да ли вреди да се овај „поклон“ прихвати. То јест Грцима који су на вечитом штрајку предлаже да одобре тешку и непопуларну одлуку. Обични грађани чекају „жив новац“ за исплату плата и пензија и за стварање радних места. Међутим њихово гласање могло би решити судбину целе зоне евра. Ако референдум спречи пружање помоћи Атини, земљи реално прети дефолт.

Премијер Грчке није о референдуму унапред обавестио ни Николу Саркозија ни Ангелу Меркел, чак ни свог министра финансија. Председник Француске је рекао, не покушавајући да прикрије изненађеност, да алтернатива споразуму о помоћи Грчкој не постоји:

Француска вас подсећа да је план који је одобрило 17 чланица еврозоне једини могући пут за решавање проблема грчког дуга. Да се реч да народу увек је легитимна одлука. Али јединство свих земаља зоне евра није могуће без напора сваке њене чланице.

Данас ће шефови Немачке и Француске и директори Европске централне банке и ММФ одржати ванредне преговоре с премијером Грчке. Захтеваће од њега да се пре свега објасни. Састанак би требало и да смири светске берзе које су се „срушле“ у уторак после информација о предстојећем референдуму. На шок се надовезао и пад цена нафте и злата. Ови активи су међутим увек били у порасту у периодима нестабилности берза. Првобитно је планирано да ће се референдум одржати у јануару. Али је Атина, због страха да ће се светске фондовске платформе поново уздрмати, рекла да ће га организовати што пре.

Папандреуов предлог је довео до раскола у грчкој владајућој странци ПАСОК. Шест њених утицајних чланова су премијера позвали да поднесе оставку. Још један је напустио странку, чиме је ПАСОК лишио свог преко потребног гласа у парламенту пред гласање по питању вотума неповерења премијеру. Без обзира на чињеницу да Папандреуова странка има већину посланичких мандата, њен је положај доста климав – 152 провладина гласа против 148 опозиционих. У парламенту многи, и то не само представници опозиције, сматрају да одржавање референдума о прихватању предлога Брисела угрожава чланство земље у Европској унији. И позивају да се у земљи пре рока одрже парламентарни избори.