Светско тржиште рада: ризици и проблеми

Шеф Међународне организације рада Хуан Сомавија је ситуацију у погледу незапослености у свету назвао катастрофалном. У чланку објављеном у „Росијској газети“ он је навео нимало радосне цифре о стању међународног тржишта рада, а такође је поделио своје виђење превладавања овог стања кризе.

Данас је без посла преко 200 милиона људи, пише Сомавија. И овај број стално расте. Уз данашњи темпо економског раста, који се процењује на 1% годишње просто није могуће обновити 30 милиона радних места, која су изгубљена од почетка кризе 2008. године. Уосталом, статистика увек помало вара, и чак ни наведене цифре не пружају потпуну слику. Не рачунају се милиони радника који су принуђени да пристану на скраћено радно време, као ни они који одлажу излазак на тржиште рада или су изгубили сваку наду у то да ће наћи посао. Посебно су жалосни подаци о незапослености међу омладином. Данас на свету таквих људи има скоро 80 милиона и овај ниво је два-три пута виши него код одраслих радника.

Генерални директор МОР је подсетио да се протестне акције које се одвијају у свету одвијају управо под паролама борбе против незапосленисто и неједнаких прихода. Међутим, немају сви људи који раде довољно права, социјалну заштиту и могућност да изразе своје мишљење. А ако се има у виду то да се светска економија налази на прагу још једне рецесије која може да траје преко десет година ситуација се може само погоршати. За лидере „Велике двадесеторке“ врло је важно да размисле о томе како да чују своје грађане и како да одговоре на све веће незадовољство људи. Спасење финансијских тржишта је по мишљењу Хуана Сомавије најважнији задатак, али треба посветити пажњу и онима који носе бреме кризе – милионима незапослених и онима који то могу да постану.

МОР предлаже да се у вези с овим предузму мере, које су већ доказале ефикасност у различитим земљама. То је пре свега повећање инвестиција у инфраструктуру запошљавања од данашњих 5-6% БДП до 8-10. Као друго, обезбеђивање приступа банкарским кредитима за мала и средња предузећа где се углавном и отварају радна места. Узгред речено, управо тако су поступили Русија и Бразил. Као треће, отварање радних места за омладину. И на крају, као четврто, обезбеђење потпуног укључивања становништва у мере социјалне заштите.

Стручњаци на различите начине оцењују предлоге МОР. Међутим, сви се слажу с тим да је проблем тачно постављен. Само методе за њено решавање не одговарају свима, сматра генерални директор Фонда за ефикасну политику Кирил Танајев.

То су предлози који се дају да би се подстакла одређена дискусија о овом проблему. С ове тачке гледишта питање је постављено исправно, а предлози су потпуна утопија. Није могуће приморати суверене земље, ни развијене, ни неразвијене, да поступају на овај или онај начин. Земље се у својој политици и у својим радњама по правилу руководе усконационалним, егоистичним интересима, с једне стране, и с друге стране, уским политичким интересима и текућим политичким амбицијама.

С друге тачке гледишта, покушаји да се пронађу рецепти за спасење од кризе у оквиру постојећег глобалног политичког система су сами себе исцрпели, уверен је члан председничког савета за развој грађанског друштва и рпава човека Борис Кравченко.

Треба да се окренемо лицем према човеку, треба да отварамо радна места, да омогућимо људима да достојно зараде, да трошимо новац у реалном сектору и то је правилан излаз из кризе. Овакве методе као што је формулисао МОР представљају једини излаз из глобалне финансијске економске кризе у чију другу фазу смо сад ступили.

МОР такође позива светске лидере да се окрену лицем према обичном раднику, да почне да функционише принцип кад је социјална слога изнад финансијских интереса, а људи верују да могу да живе достојним животом.