Дијалог о ПРО: последња јесен?

Два дана, 14. и 15. новембра, у Бриселу ће се одвијати консултације о сарадњи Русије и НАТО-а у сфери ЕвроПРО. 15. новембра биће одржано заседање Савета Русија-НАТО на нивоу сталних представника, такође посвечено датој теми.

Ситуација настала око планова европске ПРО улива мало оптимизма. Како што се зна, на самиту НАТО-а у Лисабону у новембру 2010. године председник Дмитриј Медведев истакао је идеју секторалне ПРО са разним зонама одговорности, али са заједничком командом. Ова иницијатива је била одбачена. Уследило је и одбијање захтева правних гаранција неусмерености ПРО НАТО, у суштини ПРО САД, против Русије. На крају је руско МИП нешто пре бриселских консултација извело закључак о фактичком ћорсокаку за преговоре.

Не чуди што се ових дана низ експерата пита: треба ли настављати дијалог и није ли време да се пређе на узвратне мере? У суштини, узвратне мере се већ предузимају. Како је изјавио уочи бриселског састанка стални представник Русије у НАТО-у Дмитриј Рогозин, може се сматрати решеним питање дислокације ракетних оперативно-тактичких комплекса Искандер у Каљининграду. То је одговор на планове САД да разместе базу противракета у Пољској, одакле мог да се погађају циљеви на читавој европској територији Русије. Осим тога САД претпостављају још и дежурство својих ратних бродова са противракетним системом Иџис у северним морима, између осталог у Балтичком и Баренцовом. Ипак тачка са које неће бити повратка по речима Рогозина биће самит НАТО-а планиран за мај 2012. у Чикагу, где треба да буде утврђена „архитектура“ ПРО у Европи.

Да ли ће ова јесен бити последња за дијалог о европској ПРО? Ту се мишљења експерата разилазе. Александар Храмчихин, заменик директора Института за политичку и војну анализу расположен је крајње песимистички.

По мени то је било од почетка бесмислено. Обједињена ПРО је немогућа. НАТО поставља питање да се не сме стварати такав систем са земљом која није чланица алијансе. Тим пре да не говорим о томе да сада једноставно нема шта да се обједини са чиме. Зато је врло тешко очекивати успех.

Дмитриј Данилов, шеф одсека за европску безбедност Европског института позива ипак да се користе сви, по његовим речима, позитивни моменти.

Могућности остају отворене, али оне могу да нестану. Јасно је да су руски и НАТО став дијаметрално супротни. Врло је тешко спојити их, или пре би се рекло, то је немогуће. И у том погледу сваки позитивни моменат, свако достигнуће може се разматрати са знаком плус. То што се сада још предлаже, на пример, стварање центра за размену података, било би гигантско достигнуће са тачке гледишта арадње, транспарентности и поверења. И још један врло важан моменат. Према мени, не треба очекивати ништа принципијално ново од Савета Русија-НАТО у било ком форамту док се не договоре Руси и Американци, сматра Дмитриј Данилов.

По саопштењима медија, Дмитриј Медведев после састанка са домаћином Беле куће Бараком Обамом у оквиру самита земаља Азијско-Тихоокенаске економске сарадње у Хонолулуу признао је да су ставови страна о питању ЕвроПРО прилично далеки једни од других. Наде у договор он не губи. САД су спремне да воде са Русијом дијалог о ПРО, али од сопствених планова ПРО неће одустати, изјавио је на брифингу у Хонолулуу заменик руководиоца Савета националне безбедности САД Бен Родс.