Русија није бренд, већ за сада политички конгломерат

Жак Сегел је аутор кампања Франсуа Митерана, Александара Квасњевског, премијера Ехуда Барака и многих других. У својој недавно издатој књизи Ген власти Сегел је покушао да уопшти искуство 20 председничких кампања, које је водио за 18 година. Oд њих је изгубио само две.

Сва базична правила на изборима су позната: Гласају за човека, не за партију. Зато је сасвим очигледно да ће руски грађани гласати за Путина, а не за његову странку.

Одређени број људи у Русији са неједнозначним осећањем примио је одлуку Путина да се кандидује за нови мандат.

Данас у Русији нема политичког посленика који је у стању да уради посао боље од Путина. Ја бих чак рекао боље од тандема Путин-Медведев. Зато што тај тандем поседује одређену снагу и чрвстоћу. Он представља традиционалну Русију коју оваплоћује Путин и савременију, отворенију, демократичнију Русију коју оваплоћује Медведев. Ко ће од њих бити председник, ако премијер, нема посебног значаја. Да, Путин је конзервативац. За мене би било страшно када би он дошао на власт без Медведева.

Не може се рећи да се Русија налази у застоју. Русија иде напред. Једном ми је Митеран рекао: Демократије су као одојчад. Оне плачу када се рађају. Да, Русија још увек плаче. Али у Француској демократија постоји 200 година. Да, данас смо дошли у демократију коју сада ништа неће заменити. Зато, чини ми се, Русији је потребан још један мандат тандема Путин-Медведев.

Осим тога, наставља Жак Сегел, данас је, како би се завршио лет, потребно искуство, потребни су политичари који познају један другог, који цене један другог. Зна се да, на пример, Никола Саркози високо цени Дмитрија Медведева. Ради изласка из кризе потребно је да међу народима постоји својеврсна слога, својеврсна Антанта. У тој ситуацији свако ново лице може неочекивано све то да доведе у питање.

Још из правила за политичаре. Људи гласају за будућност, а не за прошлост. За лик Француске или лик Русије. И на крају, гласају за свакодневицу – шта ћу имати сутра у тањиру – и за необично. Зато људи желе да политичари буду њима блиски, да им одговарају, али да буду изнад њих.

Прави лик Русије, прави бренд Русије треба да буде не политички, већ социолошки. И треба га створити. Ако питате некога шта је то Француска, вама ће рећи The French touch. Тај појам подразумева представе као што су парижанке, парфимерија, гастрономија... А ако питате исто о Русији, рећи ће вам – Путин. Америка је бренд, Француска је бренд, Италија је бренд. Али не Русија! Русија се види за сада као неки политички конгломерат. Основна средства земље су концентрисана у рукама олигарха. И они недовољно користе овај потенцијал да извозе Русију, њен имиџ у читавом свету.