Решење за повреде на раду

У Србији нема посебног Фонда за осигурање од повреда на раду. Његово оснивање уштедело би време радницима и смањило оптерећеност судова. Институт за медицину припрема јединствени софтвер за пријаву повреда на раду.

Србија има скоро 350 хиљада инвалидских пензионера, али нема посебан Фонд за осигурање од повреда на раду, нити јединствени регистар.

Према директивама Европске уније, Министарства рада и здравља припремају нова решења за смањење броја повреда на раду.

Услед повреде на раду, од лекара опште праксе радник се шаље код специјалисте, а затим у Републички фонд за здравствено осигурање по упут за рехабилитационо лечење. Запослени мора да иде и на суд, уколико од послодавца тражи одштету.

Оснивањем Фонда за осигурање од повреда на раду сав тај посао био би завршен на једном месту.

"То значи да има и здравствену рехабилитацију, касније ако дође до инвалидитета евентуалном запошљавању у том смислу и наравно надокнада штете", рекла је Вера Божић Трефалт из Управе за безбедност и здравље на раду.

Повређени би у Фонду аутоматски добијали одштету и не би морали да воде грађанску парницу која понекад траје и неколико година, а то би смањило и оптерећеност судова.

Радници се жале да је Закон о пензијско инвалидском осигурању веома строг. За 100 одсто телесног оштећења задобијеног од повреде на раду или професионалног обољења радник прима месечно тек око 6.000 динара.

Од 250 регистрованих професионалних обољења, наш закон признаје мање од 60, па је из тог разлога у Србији број евидентираних обољења масталих на радном месту и до 15 пута мањи него у земљама Европске уније.

"У односу инвалидских пензија које су утврђене на основу вештачења у току прошле године, од тог броја, 191 су инвалидске пензије које су утврђене на основу професионалног обољења или повреда на раду које се доказује одређеним испитивањем односно експертизом", наводи Дика Кајевић из Републичког ПИО фонда.

Институт за медицину рада припремио је јединствени софтвер за пријаву повреда на раду.

После прегледа лекари би унели податке о повреди, а све информације би биле доступне на интернету. То би помогло стручњацима за заштиту на раду да установе где се, ко, како и када најчешће повређује и да после анализе исправе недостатке у систему.