Распад Белгије задржава само краљ

Није успео покушај радикалног обнављања и отварања епохе сопственог препорода у Белгији, о чему је пре свега месец дана свечано објављивао Елио Ди Рупо – председник социјалне партије франкофоног региона Валонија. Јуче, 21. новембра Ди Рупо је предао краљу Алберту II молбу за оставку с дужности главног посредника на међустраначким преговорима за формирање владе земље. Преговори су пропали пошто политичари нису могли да усагласе буџет за идућу годину. А ако до 31. децембра Белгија не достави Европској комисији свој буџет-2012 и програм структурних реформи државног сектора, ИТАР-ТАС преноси да ће краљевина бити кажњена са 700 мил. евра у складу с новим прописима буџетске дисциплине у еврозони. И све то на фону бескрајне унутрашње политичке кризе. Детаљи од нашег аналитичара Никите Сорокина.

Подсетићу: Белгија већ више од годину и по дана живи без праве владе. У основи међупартијских распри је стари спор између Фландрије и Валоније о томе ко од њих више улаже у националну економију, дакле и у буџет. Потпуно је очигледно да прилично јака Фландрија у условима европске кризе не жели више да финансира социјалне расходе и неефикасну економију Валоније. Ових дана је Барт Де Вевер, лидер највеће фламанске партије „Нова фламанска алијанса“ то рекао отворено истакавши да би Фландрија сама по себи могла да оствари економске показатеље Немачке.

Фландрија је због финансијских и економских предности у повољнијем положају од Валоније и фламанске политичке снаге на сваки начин показују ову надмоћ. Стручњак радија „Глас Русије“, доктор историјских наука, главни научни сарадник Института за Европу Владимир Швајцер је у интервјуу за нашу радио станицу истакао:

Странке које улазе у коалицију или могу да уђу у њу из Фландрије изражавају тачке гледишта које се међусобно врло мало разликују. Прва је: нико – од крајњих радикала до умерених хришћанских демократа – неће да плаћа за Валонију. Друга је: партија „Фламански интерес“, која је у принципу ултранационалнистичка и сепаратистичка партија сматра дасе Белгија већ исцрпела као јединствена држава и треба да се подели. И постоји средње мишљење по којем Белгија од федеративне треба да пређе у конфедеративну структуру. 

Са своје стране, наставља Владимир Швајцер, франкофони Валонци су принуђени да се боре за своје место под сунцем. Пошто они у суштини немају куд да се дену, слаба им је економија. У одговор на идеју да се придруже Француској у својству аутономије Париз је јасно ставио до знања да још један депресиван регион тамо није потребан. По речима стручњака Валонија сама по себи, одвојено од Белгије не представља ништа. Зато су пре месец дана франкофони чак учинили уступке Фламанцима у подели државних овлашћења.

Међутим, ови маневри, као што видимо, нису довели до рационалног решавања кризе владе. И овде треба имати у виду да је на политички сукоб у краљевини јако утицало погоршање општеевропске ситуације. Сепаратисти су добили додатне мотиве за реконструкцију постојећег модела државног уређења земље. Белгијска врховна власт коју представља монарх још некако успева да интегрише различите политичке тенденције. Док је краљ жив и здрав процес распада Белгије ће се споро одвијати. Међутим, у извесном тренутку његова динамика може нагло да се убрза.