Нове санкције против Ирана

ЕУ је спремна да уведе нове оштре санкције против Ирана. Претпоставља се да ће ЕУ престати да купује иранску нафту и замрзнути стране рачуне Централне банке Ирана.

Аутор пројекта нових санкција је Француска. О томе ће највероватније бити говорено на седницама европске владе од 1. до 8. децембра. Треба рећи да су ове недеље сличне санкције против Ирана увеле САД, Канада и Велика Британија. Оне такође не увозе иранску нафту, а својим банкама су забраниле да било како сарађују са финансијским сектором Ирана. Разлог за нове санкције је стари – незадовољство иранским атомским програмом, који је, према уверењима Ирана, цивилног карактера, а према уверењима свих осталих – војног. Ипак сукобљеност Ирана и западних земаља је почела раније, каже заменик декана факултета светске економије и светске политике Високе школе економије Андреј Суздаљцев:

„Та држава је увек водила веома оштру антизападну политику. То је изразито исламистичко-националистичка земља. Поред тога веома богата држава, са јаком ресурсном и интелектуалном базом. Млада држава, али са огромним наслеђем и империјалистичком историјом. Осим тога, Иран, како се сматра, прави нуклеарно оружје. Он има своју историју развоја у нуклеарној сфери. И све то веома забрињава Запад. Запад сматра да Иран утиче на Сирију, на Либан и да представља претњу за традиционалног партнера западних земаља – Израел“.

Организација УН је увела прве санкције против Ирана 2006. године. Даље су санкције само добијале у размерама, ограничавале међународну активност земље. Истина, озбиљно су почеле да утичу на Иран тек сада, што признаје и високо руководство Ирана, говори оријенталиста Владимир Ахмедов:

„Судећи по недавним изјавама председника Ирана Махмуда Ахмадинеџада, санкције дају резултат. Али Иран наставља да води своју политику и покушава да реализује свој главни циљ – стварање нуклеарног реактора за цивилне намене. Сада је ипак због унутрашњих и спољних проблема земља осетљива као никад пре за овакве економске санкције, посебно од стране Запада. То може озбиљно да утиче на ирански финансијски систем и да отежа трговину“.

Русија и Кина су против увођења још ригорознијих санција и јачања притиска на Иран. Оне исто тако блокирају резолуције ОУН за Сирију. Две земље се залажу за дипломатско решење ових проблема. И није искључено да ће ЕУ и САД тражити да изаберу: Сирија или Иран? И издејствовати од Русије и Кине оштре санкције у погледу бар једне од ових земаља. Онда ће одлука за Русију и Кину бити веома тешка, сматра Владимир Ахмедов:

„За Кину је Иран веома важан, јер је Кина један од основних увозника иранске нафте и кинеска привреда много од Ирана зависи. За Русију је Иран веома важан партнер у геополитичком плану. Иран је поред тога наш близак савезник у питањима решавања конфликата у Каспијском региону и Централној Азији“.

Ипак оштре економске санкције које су увеле САД, Велика Британија и Канада, а које сад предлаже и ЕУ – није најгоре што може да се догоди. Максимално радикални сценарио је припремио Израел, изјављујући да је спреман за рат са Ираном. Званичник МИП-а Русије Александар Лукашевич је такав развој догађаја назвао „озбиљном грешком, која ће имати регионалне и глобалне последице“.