Крила европске кризе над Русијом
Руска економија у целини обновљена је после кризе 2008.- 2009. године. Тако сматра шеф мисије Међународног монетарног фонда у Москви Јуха Кахонен, који је иступао ових дана на конференцији за штампу. Даље следи „ипак“: перспективе раста помрачује неповољни утицај кризе у зони евра. Ризик смањења цена енергената је нешто попут Демокловог мача који прети да преокрене тенденцију која се појавила. Због дужничке кризе у Европи пораст руског унутрашњег бруто производа може да падне са прогнозираних 4,1% на 3,5%, упозорио је Кахонен.
Има, истина, експерата, који сматрају да Москва, напротив, може да извуче неке користи из европске кризе. На пример, да купи активе у Европи, док су јефтини. Посебно банкарске: јер они су полуге финансијског утицаја на економију. Таму разматра аналитичар Сергеј Гук и експерт Борис Фрумкин, шеф сектора Економског института РАН.
Уз сву разлику експертских оцена поводом утицаја европске кризе на економију Русије неоспорно је једно. Регион ЕУ главни је спољнотрговински и инвестициони партнер Москве. Тај фактор, по убеђењу дописног члана РАН Руслана Гринберга, показује висок степен њене економске „остељивости“ према ситуацијама у ЕУ.
Основне ризике за Русију, формулисао је бивши министар финансија РФ Алексеј Кудрин. Осим пада цена енергената, он је набројао одлив капитала, смањење ликвидности, пружање ресурса руском приватном сектору. Тенденција је праћења умањењем потенцијала позајмљивања, како код државе, тако и код банкарског сектора. Али рузици назатка ће се појавити и код нас само у случају да се заиста деси рецесија у Европи и САД.
Директор Института за проблеме глобализације Михаил Дељагин сматра да негативни проблеми руске економије носе искључиво унутрашњи карактер. И Европа са тим нема ништа. Напротив, што горе стоје ствари у ЕУ, то повољније место за инвестиције постаје Русија. Наш експерт Борис Фрумкин са таквим мишљењем се не слаже:
Прилив инвестиција ће се такође умањити. Осим погоршања коњуктуре за пласман наше робе и одлив капитала ја видим и треће – смањење прилива капитала. Владе земаља ЕУ не подстичу одлив инвестиција у треће државе, чак у друге државе ЕУ. Ми, наравно, зависимо од тога како тамо стоје ствари, рецесија је врло реална. Ове године они су планирали минимални раст, али било би добро да тамо не буде минималног пада.
У сваком случају, Русија и ЕУ не могу да плове паралелним курсевима и да не примећују једна другу. Све јача је међусобна економска повезаност. А њени ланци су јачи од других.
- Извор
- Голос России, фото: ЕПА/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Москва мора да изоштри нуклеарно одвраћање, ревидира доктрину и порази Кијев како би спречила шири рат са Западом и силама НАТО-а...
Израелски шпијуни по наруџбини мешали су се у изборе на Кипру и у Словенији...
Чини се да се моћ Украјине мења иза кулиса...
Оно што су САД и Израел видели као брзу кампању, Иран види као борбу за опстанак. Трошкови расту, а крај се не назире....
Анализирајући разлоге растуће глобалне тензије последњих година, не може да се не обрати пажња на доследан низ одлука политичких елита западних држава које су довеле до деградације режима контроле...
После дана „шатл дипломатије“ са Кијевом, Вашингтон иде директно у Москву – заобилазећи ЕУ и проверавајући колико Зелeнски може да се одупре америчком притиску док се линија фронта урушава....
Остале новости из рубрике »
















