Миланковић на новој новчаници

Новчаница од 2.000 динара први је потпуно нови апоен који се пушта у оптицај после више од седам година. На наличју новчанице је фигура Миланковића са фрагментима стилизованих приказа из његових научних дела. 

Нова новчаница уводи се у оптицај у тренутку када су девизне резерве НБС, према оцени централне банке, на задовољавајућем нивоу и износе 11,4 милијарди евра, а међугодишња инфлација наставља да пада.

Биографија Милутина Миланковића

Милутин Миланковић је био астроном, геофизичар, климатолог, математичар, инжењер проналазач, доктор технике, универзитетски професор и књижевник. Рођен је у Даљу, а реалну гимназију завршио је у Осијеку. Завршио је Грађевински факултет, а 1904. године постао је доктор техничких наука.

Милутин Миланковић

По оснивању Београдског универзитета, Миланковић је постао ванредни професор примењене математике. У међувремену је изабран за редовног члана САНУ.

Његова најзначајнија дела су "О примени математичке теорије спровођења топлоте на проблеме космичке физике" и "Канон осунчавања Земље и његова примена на проблем ледених доба".

Миланковић се бавио суштинским космичким и људским питањима, сунцем и ледом, од чијег међусобног односа зависи појава и опстанак живота у свемиру.

Математички је објаснио узроке, настанак и трајање ледених доба на Земљи, доказао везу између небеске механике и климе на Земљи и поставио теорију померања северног Земљиног пола.

Миланковић је и творац досад најпрецизнијег календара, у којем је календарска година свега две секунде дужа од садашње тропске године. Умро је у Београду 12. децембра 1958. године, а по властитој жељи, његови посмртни остаци пренесени су у Даљ, 1966. године.

Новчаница на којој се налази његов портрет друга је по вредности, иза оне од 5.000 динара која се користи од 2003. године и на којој је портрет Слободана Јовановића.

У оптицају су и папирне новчанице од 10, 20, 50, 100, 200, 500, 1.000 на којима су потрети Вука Стефановића Караџића, Петра Другог Петровића Његоша, Стевана Стојановића Мокрањца, као и Николе Тесле, Надежде Петровић, Јована Цвијића и Ђорђа Вајферта.