Археолошка достигнућа у 2011

Металуршки комплекс, који има безмало четристо година, клешта за утискивање висећих печата, први пут пронађена на територији Русије – овим и другим јединственим проналасцима руске археологе је обрадовала сезоне 2011. године. Научници су убеђени: арефакти који су извучени из земље, а омогућавају схватање тога како се развијао живот на руској територији у древна времена, нису важни само за стручњаке.

Ове године је обављено око четрдсет већих археолошких експедиција. Научнике су традиционално занимали антика и средњовековље, истакао је директор Института за археологију РАН Николај Макаров.

Иако су то периоди за које постоје документа, данас смо све више свесни важности материјалних споменика за схватање историјског процеса у овом сегменту позног старог и средњег века. Без археологије данас их је немогуће схватити.

У налазиштима Фанагорије – највећег споменика антике на територији Краснодарске покрајине на југу Русије – учествовао је чак и премијер Владимир Путин. Заронивши у подводно налазиште на дну мора он је извадио древну амфору – једну од оних које су откривене код темеља античке луке.

А недалеко од града Суздаља археолози су наишли на древно гробље. По речима стручњака „то је први надгробни насип за последњих 160 година, који је успешно рашчишћен“, пошто од древних гробова није остало практично ништа. У надгробном насипу су пронађене инкрустриране ратне секире – парадно оружје припадника кнежеве дружине из 11. века. Оваквих је на територији Русије, Скандинавије и Балтичког региона пронађено највише десетак. Тако да је проналазак врло редак. Има и других срећних пронађених предмета, каже Николај Макаров.

То су такозвани крстови с грубим приказом распећа – прва генерација руских хришћанских споменика старине. Они су се појавили крајем 10. века. Коришћени су у 11. веку. То је сам почетак хришћанизације Русије. На североистоку Русије је пронађено свега осам таквих крстова. Нашу колекцију допунила су још два пронађена предмета. То су драгоцене цртице из хришћанске културе 11. века.

А приликом раскопавања у Новгороду, који стручњаци с правом називају археолошким чудом света пронађена је не просто ретка, већ универзална ствар. То је булотиријум – инструмент у виду гвоздених клешта за утискивање оловних печата, каже археолог, дописни члан РАН Пјотр Гајдуков.

Русија је много тога преузела од Византије, између осталог, праксу потврђивања докумената висећим металним печатима. ...Оваквих печата из 11-15. века је познато већ преко 600. Међутим, никад није пронађен инструмент, којим су се ови печати израђивали. И сад можемо да замислимо како се то радило у Русији у 14. веку.

По речима научника, „то је најсензационалнији проналазак Великог Новгорода у овој сезони и један од истакнутих проналазака руске и светске археологије“. Уосталом, постоји још један уметнички предмет који стручњаке чини посебно поноснима. Приликом ископавања у Ново-Јерусалимском манастиру, недалеко од Москве пронађен је металуршки комплекс. У њему су се за време живота оснивача обитељи патријарха Никона (17. век) лила звона. Он представља пећ за цигле укопану у земљу и специјалну округлу конструкцију за облик звона. У Европи има сличних узорака, али је у Русији овакав објекат пронађен први пут и безусловно представља огромну вредност.