Преображење

Натраг
 
Став
Преображење
Бранко Драгаш
Нови завет каже да је после шест дана Исус Христ узео Петра, Јакова и Јована, да их је извео на гору високу, да се преобразио пред њима, да му засија лице као сунце, а хаљине његове постадоше беле као светлост. И јавише се Мојсије и Илија који су са Исусом говорили. А онда се појави облак сјајни, заклони их и глас из облака који рече -  Ово је Син мој љубљени, који је по мојој вољи, њега слушајте. И када су силазили са горе, заповеди им Исус да никоме не казују што су видели, док Син Човечији из мртвих не васкрсне. / Матеј.17/9/
Преображење је данас потребно Србији и србској нацији. Преображење свеобухватно, темељно и тренутно. Преображење које ће нас спасити и које ће нам омогућити да опстанемо и да трајемо као историјски народ. Последње време је дошло када више не смемо да чекамо, да се премишљамо, да будемо неодлучни и несигурни шта треба да радимо, да тражимо да неко то други уради за нас, да мислимо да ће то неко боље урадити и да ће нас избавити из наше неодлучности, апатије и безнађа. Нема ко други да нас преобрази! Нема никога ко ће то да уради! Морамо сами да се преобразимо. Сами, сопственим снагама и сопственом памећу!
Није тачно да је све постало безнадежно! Није тачно да је све пропало и да не може ништа да се уради! Није тачно да нема људи који су спремни то да ураде! Који знају и који су посвећени. Који схватају своју историјску улогу у спасу државе и нације. Режим и опозиција шире лажи и дефетизам како су само они позвани да воде државу.
Режим и опозиција су показали за ове две деценије да су историјски неодговорни, да ништа не знају и прокоцкали су све своје прилике. Не можемо, господо другови, више да се уздамо ни у режим нити у њихову опозицију. Морамо да потражимо снагу, знање, искуство и вољу у свом сопственом народу. Народу који живи у земљи и расејању. Народу који је понижен, увређен, опљачкан, преварен, изманипулисан и доведен у заблуду само због тога што има добру душу и што је политички наиван. Народу који је принео највећу жртву на олтар националне слободе и независности. Том народу се данас обраћам. Свима вама који сте незадовољни, који сте изгубили сваку наду и који не желите да уђете у ту проклето прљаву баруштину коју ствара политика. Не желите да се прљате и да се спуштате на тако приземан и ниски ниво. Слажем се, сви сте ви у праву. Али, ако нико не буде хтео ништа да предузме, онда ћемо имати на власти овакав политички олош који ће, на крају свих крајева, Србију довести до банкрота, губљења независности државе, а српску нацију до истребљења. Ако се миримо са том чињеницом, уверени да не можемо ништа да предузмемо, онда смо и ми одговорни за нашу пропаст. Непротивљење злу нас не ослобађа одговорности. Зато је важно да се супротставимо злу и да отпочнемо са преображајем.
Историјска одговорност наше генерације је да зауставимо ово срљање у пропаст и да понудимо нова решења за спас државе и нације.
Просто је невероватно да имамо такве неискоришћене потенцијале који нису стављени у функцију државе и народа. Србија има 4,86 милиона хектара обрадивог земљишта које је најбољег квалитета, такво земљиште не постоји на свету.
Израел има 168.000 ха земље која је у рангу наше четврте категорије, али они, ипак, успевају, коришћењем свог знања и добре организације, да прехране шест милиона становника и да им претекне хране за извоз, који је већи него наш извоз, док ми једва успевамо да се прехранимо и извозимо сировине уместо прерађивачке производе. Имамо стручне људе у земљи и дијаспори који имају знања, искуства, који су признати, имамо људе који могу да организују производњу и прераду, који могу да пронађу тржишта и да направе извоз, али је проблем што ти људи нису добили прилику. Ти људи се намерно држе ван свих одлучивања, јер неспособни експерти без радног искуства спроводе наметнути концепт којим се уништава држава и нација. Дакле, имамо милион људи који су незапослени, имамо преко 1,7 милиона људи који нису довољно упослени, имамо наше људе у расејању који би се, уколико дође до националног преображаја у Србији, сигурно вратили, јер немају више ни воље нити интереса да живе у туђим државама.
Имамо слободне капацитете, када говоримо о земљи и до 800.000 ха земље остаје годишње необрађено, 4,5 милиона квадратних метара празног простора може да се организује за производњу, опреме у свету, нарочито у развијеним земљама, има на претек, можемо под врло повољним условима добити ту опрему на лизинг, имамо нова тржишта на којима можемо извозити нашу робу, са Руском Федерацијом имамо царину ос свега један одсто, имамо тржиште Африке и Далеког истока, све имамо неопходно потребно за убрзани привредни развој, али нам недостаје само - памет! Наиме, све те ресурсе треба повезати у једну јединствену организацију и омогућити да Србија добије двоструке стопе привредног развоја које ће нам омогућити да се врло брзо извучемо из овог сиромаштва и да направимо неопходан потребан преображај. То може да уради само - држава! Значи, само држава има ту снагу да све слободне капацитете стави у функцију привредног развоја. Нико друго то не може. Само држава је позвана да то уради. Када кажем држава, мислим на оне који политички управљају државом.
Како садашња власт и њена неспособна опозиција немају никакве идеје, нити воље, нити интереса, да изврше друштвени преображај и како не знају да све слободне капацитете ставе у службу убрзаног привредног раста, онда је сасвим природно, нормално, људски, да се појаве нови људи који ће то све знати. Ти нови људи морају на изборима да добију гласове грађана да би извршили друштвени преображај. Нема другог начина. Неко мора да изађе пред грађане и да понуди нову политичку идеју и нове људе. То је је пут за наш спас. Остаје вечито питање сумњичавих - КО? и КАКО?
На питање КО - напокон смо добили одговор - ДВЕРИ. Убедио сам те младе и честите момке из Двери да се политички ангажују. Направили су народни покрет Двери за живот Србије. Отпочели смо кампању по Србији. Двери су нова политички снага на политичком тржишту Србије. Никада нису били у политици. Имају искуства од 12 година у раду на просвећивању нације. Учествовао сам тих година на њиховим трибинама и добро сам их упознао. Сада их подржавам као политичку опцију. Мислим да смо добар спој за постизање успеха.
  Учествовао сам још 1989. године у оснивању опозиционе Демократске странке. Никада нисам био члан те странке, мада су многи мислили, због Ђинђићеве блискости са мном, да сам члан. Наступао сам у јавности као банкар, стручњак и јавни делатник који има своје мишљење и своје политичке идеје. Подржао сам формирање нове политичке опозиционе странке, јер сам сматрао да режим води Србију у пропаст. Био сам један од највећих финансијера те странке и због тога сам имао великих проблема са режимом, да би ми, када сам одбио било какву сарадњу са Милошевићем, уништили банку и читав мој бизнис. То је била цена независности. Морам да признам да је тадашња опозиција, када је поредим са данашњим Дверима, била историјски незрела и недорасла, оперативно неспособна и интелектуално размажена.
  Опозицонари су очекивали да ће власт сама да им падне у крило и њихова главна делатност се односила на обарање режима. Покушавао сам да им објасним да морамо да имамо оперативан и конкретан програм да бисмо привукли бираче и програм који ћемо да спроводимо након преузимање власти: Нажалост, похлепна и острашћена опозиција је хтела само да дође до смене режима и да они постану нова власт. Када се то догодило, послепетооктобарског преврата, када су грађани оборили деспотски режим и када су, директно са улица, опозиционари ушли у институције система, било је потпуно јасно да они немају никакав програм, никакву идеју, да су неспособни да воде државу и да им је главна преокупација била како за што краће време да отму што више новца.
  То је довело до примене неолибералног концепта, јер су грамзиви опозициони лидери, добивши 72 милиона долара за рушење режима - велики део новца је остао у њиховим џеповима - схватили да је за њих лично најпрофитабилније да слушају упутства својих налогодаваца, да то добро наплате у организованој пљачки државе и грађана и да тако преваре све грађане који су гласали за њих, који су изашли на улице и који су тражили нову политику и нове људе. Тако су пропале реформе на самом почетку.
После једанаест година промашених реформи, подиже се нови историјски талас. Талас незадовољства и очаја, талас изневерених обећања, талас сиромаштва и безнађа, талас који ће срушити све лажи реформатора и њихових ментора из иностранства. Хтели ми то да признамо или не, тај историјски талас нам стиже. Пекић је говорио да ниједан режим не пропада док се не сруше сви стубови који га држе. Сви стубови су данас порушени и све је обесмишљено. Историјски цунами је пред нашим вратима. Ако затворимо очи и кажемо да он не постоји или окренемо главу од њега, зачудићемо се када се нађемо у поводњу. Ко схвати историјске нужности, тај ће долазећи историјски талас ставити у своју функцију. Једноставнији и разумљивији да будем, тај ће узјахати долазећи историјски талас. Објашњавао сам то у свом роману ВЕРТИКАЛА на примеру Јозефа Фушеа, током француске буржоаске револуције, како се врши прилагођавање историјским таласима. Задатак је историјске личности да то разуме. Односно да се прилагоди насталим историјским околностима. Ко се не прилагоди, тај одлази на сметлиште.
Двери зато данас имају историјску прилику да ухвате тај историјски талас. Разумели су то, организовали се и кренули у политичку кампању. Боље да они буду ти који ће се уздигнути на том историјском таласу, него да добијемо неког опасног демагога. То би било погубно за Србију и наш народ. Немамо времена за нове промашаје. Немамо времана за нове заблуде. Мени је ово трећи пут да учествујем у подизању јавности Србије. Надам се да ће трећа бити срећа. Надам се да ћемо овога пути успети да извршимо преображај у друштву и да Србију спасимо пропасти.
У претходна два пута то нисмо успели. Нисмо успели јер два човека, који су били у историјској прилици да то учине, нису били дорасли том историјском тренутку. И Милошевић и Ђинђић су били политички дилетанти неспособни да схвате историјске токове и процесе. Они су главни кривци за погрешан избор смера кретања Србије, како 1989. године, тако и 2000. године. Из њиховог примера треба данас да уче нови политичари. Моји тадашњи покушаји да их одвратим са погрешног пута нису уродили плодом. Глас разумних и добронамерних људи није могао да се чује у заглушујућој буци фарисеја и садукеја поретка. Данас покушавам да помогнем новој политичкој снази - Дверима, да не направе историјске грешке у избору. Све остале грешке се могу у ходу исправити, али ако се одабере погрешан историјски смер, онда нема поправке до потпуне пропасти тог назадног и анахроног концепта. Ето, то је мој поглед на данашње догађаје. Многи који више од две деценије прате шта радим, то добро знају.
Ништа ново вам нисам открио. Али, моја морална дужност је да вам то поново кажем. Подржавам Двери и учествујем у њиховој кампањи. Али, истовремено, говорим то за све оне који су неповерљиви и који чекају, ако мени заиста верују, ја сам гаранција да ће покрет Двери бити истински народни покрет, који ће радити за добробит и у интересу нашег народа. Уколико то не буде тако, уколико скрену са задатог историјског задатка, уколико се помаме или, далеко било, политички полуде, каже наш народ - кога су змије уједале, гуштера се плаши, бићу први који ће то јавно објавити. Први ћу изаћи да им се супротставим. То сам већ урадио у два наврата, урадићу, ако буде потребно, и трећи пут. Србији треба истински преображај и немамо више живота да нас неко обмањује.
На друго питање - КАКО - припремили смо најоперативнији, најмодернији и најбољи економски програм. Економски програм који ће препородити Србију. Имамо програм, имамо људе, треба нам само политички оквир за спровођење тог програма.
Син Божији је својим преображењем придобио своје следбенике. Ми морамо својим моралом, делом и именом да придобијемо грађане. Новим концептом, новим људима и новим понашањем. То је једини пут за спас државе и нације. Има решења! Није све изгубљено! Добри људи праве добру политику! Морамо да преобразимо Србију! То је наша света дужност. Преображењем до избављења. ХРИСТОС СЕ РОДИ!