Пет минута до Апокалипсе

Амерички физичари-атомци су за минут померили казаљке симболичног „часовника Судњег дана“. Сад до нуклеарне поноћи остаје пет минута. Последњи пут се у овом положају казаљка часовника налазила 2007. године, а 2010. године је одступила за један подељак – на 11:54. Руски стручњаци нису склони апокалиптичким прогнозама, али ни не негирају озбиљност претње која се надвила над свет.

Свега две минуте су од поноћи делиле казаљку која показује минуте 1953. године, кад су СССР и САД с разликом од девет месеци испитале термонуклеарну бомбу. И то је био најопаснији показатељ у току читаве историје постојања „часовника Судњег дана“, који се први пут појавио на корицама америчког „Билтена научника-атомаца“ (Bulletin of Atomic Scientists) на самом почетку хладног рата 1947. године.

Овогодишњу одлуку о померању вирутелних казаљки унапред амерички стручњаци објашњавају низом разлога. Између осталог је „то што по Споразуму о свеобухватној забрани нуклеарних испитивања не поступају САД, Кина, Иран, Индија, Пакистан, Египат, Израел и Северна Кореја, због чега свет остаје у опасности“, каже се у издању.

Ситуација јесте сложена, али не треба паничити, сматра директор Центра за друштвено-политичка истраживања Владимир Јевсејев.

Заиста, споразум о забрани нуклеарних испитивања још увек није ступио на снагу. Међутим, то у многоме није условљено позицијом Индије, Пакистана и других држава, већ позицијом САД. Стога, кад би оне ратификовале овај споразум можда би и Кина донела одговрајућу одлуку, а и друге државе би могле да је подрже. Сматрам да не треба тражити непријатеље ван сопствених граница. Свака држава треба да решава своје проблеме.

Да би се казаљке вратиле уназад, уверен је стручњак, треба побољшати руско-америчке односе. Ово се посебно тиче питања о стварању европске ПРО. Русија сматра да реализација планова НАТО може довести до „безумне трке у наоружању“, јер ћемо ми морати адекватно да одговоримо на активности САД.

Још један фактор се, сматрају научници, негативно одражава на рад „сатног механизма“. Ради се о стању ствари у светској атомној енергетици. Као пример који изазива озбиљну забринутост они наводе несрећу на јапанској АЦ „Фукушима-1“. Коментари научног сарадника Центра за међународну безбедност при Институту за светску економију и међународне односе Пјотра Топичканова.

Имајући у виду то да су за атомску енергију заинтересоване многе земље, укључујући и нестабилне државе, може се претпоставити да подизање објеката атомске енергетике на њиховој територији неће помоћи у повећању нуклеарне безбедности у целом свету. Уколико, наравно, у овим земљама не буду уведени најстрожи стандарди безбедности.

У току 60-годишње историје пројекта часописа «Bulletin of Atomic Scientists» казаљке „часовника“ су свој положај мењале 20 пута. А најуспешнија је била 1991. година: тада је у таласу оптимизма поводом завршетка „хладног рата“ показатељ безбедности порастао за 17 минута. У скорије време овај рекорд неће бити надмашен, сматрају руски стручњаци. Максимум на шта се може рачунати јесте заустављање приближавања нуклеарне апокалипсе и почетак лаганог кретања уназад.