Гвантанамо – зона правног вакуума

У америчком затвору у бази Гвантанамо на Куби и даље се налази 171 затвореник. Ти се људи налазе у правном вакууму и потпуном незнању, што се тиче њихове даље судбине. Руски МВП сматра такву ситуацију без преседана у најновијој историји, - говори се у изјави, на сајту тог рессра.

Затвор у Гвантанаму је настао 11. јануара 2002. године прво као логор за привремено затварање. Тог дана је тамо доведено 20 затвореника, заробљених у току глобалног рата против тероризма, који су објавиле САД. Кроз њега је прошло скоро 800 људи из 23 земље у годинама од 25 до 62. Формално се у Гвантанаму налазе људи, осумњичени за везе с терористичким организацијама – Ал-Каида, Талибан и другим.
Коментар   експерта у области међународног права Сергеја Максимова:

"Затвор у Гвантанаму је необична појава у савременом животу. То је логор, створен за људе, које власти САД оптужују за различите злочине. При томе се он налази у ствари на територији друге државе. То је кубанска територија.  И ситуација, у којој постоје ти екстериторијални затвори, и места, у којима се људима без оптужбе одузима слобода – са гледишта савремене међународне праксе су апсурдни.

Заштитници људских права давно дижу узбуну у вези са функционисањем  тог затвора. Њихово главно образложење је:  његово постојање противречи нормама међународног права. Многи затвореници се тамо налазе без званичних оптужби, док се поступак према њима никако не уклапа у окире неких правила цивилизованог друштва."

Сами Американци су признали да се према затвореницима били примењивани забрањени начини истраге – лишавање сна, деловање екстремних температура, гласна музика. Познато је такође да су три човека, осумњичена за тероризам, била подвргавана мукама  у виду имитације давлења. Услед тога је затвор у Гвантанаму постао главобоља за  америчку администрацију. Још у време председника Џорџа Буша-јуниора одавде је било пуштено 537 затвореника. Барак Обама је после ступања у дужност дао налог да се та тамница затвори у току године дана. Тај налог је остао на папиру. Конгрес је блокирао ту одлуку, док председник није смогао снаге да  искористи своје право вета. Претпостављало се да ће се једном делу затвореника судити, остали ће бити естрадирани у друге земље. Као резултат, 6 људи је добило званичне пресуде, 8 умрло, други нису ни добили оптужбе. Таква је ситуација без преседана, - сматрају у руском МИВ. Када се узме у обзир да се у сличним условима налази око 3 хиљаде људи у Авганистану, то сведочи о грубом кршењу међунарордног права од стране САД.

У руском спољнополитичком ресору су коментарисали и  ситуацију у вези са усвајањем у САД-у нових антитерористичких закона. Они  подстичу јачање екстериторијалне примене америчког кривичног и  и антитерористичког законодавства према грађанима трећих земаља. Дакле, Вашингтон крши своје обавезе према Међународном пакту о грађанским и политичким правима из 1966. године. Тај документ забрањује незаконито одузимање слободе и сурово поступање према затвореницима. Садржи он и  одредбу о неопходности праведног правосуђа. Изгледа, у Вашингтону сматрају себе вишим од међународних обавеза и фактички легализују затворе, сличне Гвантанаму, док председник Обама, потписујући нове законе, дезавуише себе, одрешавајући руке својим специјалним ресорима.