САД неће моћи да заврну иранску нафтну славину

Низ земаља Азије неће дозволити САД да заврну иранску нафтну славину. Протекле недеље Индија и Турска су одбиле да подрже ембарго ЕУ за увоз иранске нафте, који лобирају САД. Осим тога, уочи усвајања 23. јануара од стране Брисела одлуке о  обустави куповина нафте од Ирана компаније низа западних земаља  под хитно продужују уговоре с иранским партнерима да би избегле санкције.

Поред Кине директан изазов САД-у  су упутиле Њу-Делхи и Анкара. Оне су потврдиле да уважавају санкције СБ УН према Ирану, али не намеравају да узимају у обзир ембарго неких земаља. У индијском нафтном увозу иранска нафта износи нешто мање од 10 одсто. Турска за 30 одсто задовољава своје потребе на рачун уговора с Ираном.

Додуше, специјални изасланик председника САД Тимоти Гајтнер је успео у Токију да учини оно, што није пошло за руком у Пекингу. Тамо су га уверили да ће Јапан под хитно и на планској основи смањивати куповине нафте у Ирану. После ЕУ и Кине је она трећи увозник иранских енергената. Јужна Кореја, која купује у Ирану отприлике толико нафте, колико и Индија, за сада није пружила САД-у коначни одговор на њихове упорне захтеве за подршку ембарга. Сеул је изјавио да тражи златну средину. Експерт-оријенталиста ИМЕМО РАН Александар Салицки сматра да ће Вашингтон успети да усмери Јужну Кореју на исти пут, попут Јапана.

Обе земље су савезници САД, које традиционално спроводе доста болну за интересе  азијских земаља  политику. Без обзира на то, што ће Јапан и Јужна Кореја подржати те санкције, у тим земљама полако настаје дубоко незадовољство у вези са улогом  млађег брата САД. Те санкције неће бити много успешне.

Шефови МИП  земаља ЕУ ће у понедељак, изгледа, коначно одлучити да на амерички предлог не купују нафту у Ирану. Одлука ће бити веома тешка, а сигурно неће бити једногласна. Иначе, није искључено, да ће ЕУ пристати на антиирански ембарго, али са одгођеним испуњавањем одлуке, јер  је тешко заменити  иранску нафту у њеном енергетском билансу.

Још један став: Вашингтон покушава да искористи  иранску нафтну карту да би створио допунске енергетске тешкоће свом глобалном конкуренту - ЕУ, јер САД не купују иранске енергенте, док ЕУ, напротив, за 20 до 40 одсто покрива свој нафтни увоз на рачун Ирана. С тим гледиштем се не слаже експерт Института Европе РАН Владислав Белов, који наводи следећа образложења:

ЕУ и САД-у помаже светска рецесија, када се смањује обим потражње за енергентима. У тим условима, вероватно, водећи политичари у САД-ама и ЕУ рачунају на то да ће евентуалне негативне  последице за њихове земље бити блаже.

У сваком случају, ако САД успеју да заврну ирански нафтни вентил, очито то неће бити до краја и одмах.