Куда ће показати балтички ветроказ

Бивше совјетске прибалтичке републике, а сада земље Балтика, ступиле су изгледа у период неодређености. У условима кризе на територији ЕУ перспективе социјално-економског благостања у балтичким земљама врло су магловите. Многи експерти претпостављају да у насталим условима за ове државе било би рационално да преоријентишу своје економске интересе на источни правац.

Различитим варијантама блиске будућности земаља Балтика у штампи се посвећују читаве дискусије. У медијима на руском преовладава мишљење да три бивше совјетске републике имају повољне по себе шансе да постану високотехнолошки транзитни чвор за трговинско-економске везе Русије и земаља ЗНД са европским западом и осталим светом. При томе се има у виду не само увоз и извоз производа, већ и стварање индустријских прерађивачких комплекса у региону. Са своје стране, строго национална штампа у балтичким државама све чешће се изражава у смислу да Русија гаји империјалистичке планове и покушава да истргне Литванију, Летонију и Естонију из општеевропског контекста.

Може се подсетити да су, окренувиши леђа СССР, три бивше републике врло брзо ушле у ред европских лидера по тему развоја економије, због чега су добиле назив „балтички тигрови“. То је постигнуто углавном захваљујући активном комерцијалном коришћењу поморских лука и трговини обојеним металима. Када су Литванија, Летонија и Естонија ступиле у ЕУ, испоставило се да је њихова производња неконкуретна, не одговара разним стандардима ЕУ. То се тиче и пољопривредне продукције. Данас главни удео извоза ове гране, као и рибних конзерви из Балтика иде у Русију. Остаци прерађивачке индустрије раде на руској сировини. Зато су републике почеле да добијају од ЕУ финансијске компензације за обустављену производњу.

Али сада земље Балтика очигледно не треба да рачунају у великодушну помоћ западних пријатеља, сматрају експерти. Доктор политикологије Михаил Александров у интервјуу за радио Глас Русије истакао је:

Сада се ситуација променила. ЕУ је у кризи, велике субвенције не може више да исплаћује, напротив тражи од балтичких земаља да затегну каишеве, да смање буџете. Сада у условима кризе за земље Балтика једина варијанта је да некако успоставе односе са Истоком. Како би обновиле економију, земље Балтика треба да се окрену према Русији, земљама ЗНД, то ће дати подстицај развоју њихове националне индустрије, довести до увећања инвестиција у ове земље.

Ипак актуалне елите које су дошле на власт у балтичким земљама у многоме захваљујући својој русофобији и антируској реторици у спољној политици, објективно нису у стању да промене географију економских преференци, сматра Александров. Ради тога је потребна промена елите у региону. Али актулана стратегија ЕУ за сада је усмерена на то да се не допусти преоријентација на Русију.