Чудан хуманизам

Трибунал у америчкој војној бази у кампу Пендлетону је деградирао америчког маринца наредника Френка Вутерића, али га није затворио. Вутерић је 2005. командовао операцијом у чијем су току убијена 24 ненаоружана Ирачана. Ова нечувено блага пресуда је донета због тога што је војник признао кривицу за прекорачење дужности, покајао се и договорио се са тужилаштвом о ублажавању казне. Америчка Фемида је још једном показала да начело праведности и кажњавања тешких злочина не важи за све подједнако.

Још се није утишао скандал око америчких специјалаца који су се шале ради помокрили на лешеве убијених Талибана у Авганистану и направили видео снимак свог недела. И ево стижу нове информације о „подвизима“ америчких војника, овог пута у Ираку, које су у штампи добиле епитет скандалозних. Тачније речено, о томе да се такви „подвизи“ могу проћи некажњено.

Вутерићев вод је пре седам година нападнут у граду Хадиту, због чега је један маринац погинуо, а двојица су рањена. Наредник је наредио да се претресу најближе куће и да се униште борци који се у њима крију. Потчињеним је наредио да се у акцији служе начелом „прво пуцај, па онда размисли“. Резултат су 24 убијене особе међу којима су жене и деца. Наредник је лично стрељао мајку с дететом која се крила у једној од кућа. Ипак, Американци нису наишли на оружани отпор.

Мале су шансе да ће доћи до објективне истраге, сматра експерт са Института за државу и право Сергеј Максимов.

То је нажалост светска пракса. Свака држава која има војску тежи ка томе да ту војску максимално заштити од кривичног прогона како би војнике убедила да сваки од њих мора да свој дуг према држави испуњава до краја, без обзира на губитке. У овој сфери једини прави чувар није кривични закон, већ савест и вера. Уосталом важећом међународном конвенцијом је предвиђена доста сурова одговорност за починиоце злочина против мира и човечности. Али у овом случају се не може рачунати на објективну истрагу осим ако се одреди међународни трибунал за решавање овог питања. Али су шансе мале.

Требало би напоменути да су у Ираку и Авганистану, где су САД извеле војне акције, злочини против цивила практично постали свакодневица. Долазило је до тога да су амерички војници стрељали целе свадбене поворке, као што је то био случај 2008. године. Злостављање људи, које је практично постало уобичајено, очито није изазвано војном потребом. Да не спомињемо насиље у ирачком затвору Абу Грајб и у затвору Гвантанамо у бази САД на Куби. Многе чињенице су остале ван видокруга америчког правосуђа. Члан комисије за безбедност и одбрану у парламенту Ирака из странке „Ал Ахрар“ Хаким ал-Замили је на пресуду Френку Вутерићу реаговао на следећи начин.

Тешко да се то може назвати казном. То је отворено непоштовање ирачког народа и проливене крви, то је просто нељудски. Родбине погинулих упућују жалбе УН и другим организацијама и траже сурову казну за кривца.

Незаконити су били не само злочини против локалног становништва, већ и саме операције на подручју независних држава, рекао је један од руководилаца Академије за геополитичке проблеме Константин Сивков.

Дакле, пресуда Вутерићу је изречена: слобода, деградација и ништа од новчане казне. Није ни чудно: ретки су они амерички војници који су на бајонетима унели демократију у Авганистан, а да су добили оно што су заслужили.