Пловећа атомска централа: пуњење спремно, недостаје основа

У Санкт-Петербургу, у Балтичком бродоградилишту, обновљена је изградња енергетског блока за прву пловећу атомску централу у Русији, намењену Камчатки. Пројекат се нашао на ивици обустављања због последица светске финансијске кризе, али сада се покренуо са мртве тачке. Концерт Росенергоатом скоро је завршио припрему копнене инфраструктуре и припремио је читаву опрему за будућу пловећу атомску централу. Шта више, изведене су еколошке експертизе пројекта друге централе на Чукотки.

Тема пловеће атомске централе изазива код руских нуклеараца двоструке емоције. Један од најамбициознијих и најперспективнијих пројеката истовремено је и најпроблематичнији. Први пловећи енергетски блок постављен је још на пролеће 2007. године, а изградња је требало да буде завршена 2010. Планови су били превише оптимистични. Наручиоц – концерн Росенергоатом, морао је да мења извођаче бродограђевинског дела.

Првобитно је Росенергоатом изјавио да планира да изгради до 2020. флотилу од 7 пловећих атомских централа по 70 мегавата свака. У суштини, пловећа атомска централа је ледоломац, само мањи и без мотора. Један енергетски блок са два реактора може да снабде електричном енергијом и грејањем град од 25 000 људи. Прва пловећа атомска централа обслуживаће затворени војни град Веључинск који се налази на обалама залива Крашењињикова Авачинске усне на Камчатки. Друга станица ће се појавити на Чукотки у граду Певек, где ће снабдевати налазишта злата и заменити застареле термоцентрале и Билибинску атомску централу.

За разлику од бродоградитеља, који коче наруџбину, нуклеарци су свој део завршили по плану. Већ су припремљени и успешно испробани горивни елементи за активну зону реактора. И што је најважније изведене су све неопходне еколошке експертизе. Такође су добијени закључци о отпорности централе на природне катастрофе. После земљотреса и цунамија који се обрушио на Јапан, пројектанти руске пловеће атомске централе стално добијају питања о поузданости централе. Прив заменик генералног директора Атоменерга Виктор Ивањук одмах показује фасцикле са резултатима тестова.

Прошли смо све неопходне експертизе, између осталог еколошке, које показују да наша централа није чак ни прве, већ друге категорије. То је први пут у читавој историји да је атомска централа по пројектним решењима добила другу категорију опасности. О чему то говори? О томе да при најнеповољнијим „пројектованим“ хаваријама последице неће напустити територију предузећа. Сви параметри су оцењени. Срачунато је да ако се цунами деси директно насупрот уласка у Авачинску усну на 15-17 метара, у тачки базирања пловећег енергетског блока талас ће достићи 4,2 метра. Наши хидротехнички објекти лако издржавају овакав талас и чак много већи. Пловећа атомска централа лако издржава потрес од 9 степени.

Чак еколози, говорећи о пловећој нуклеарној централи, признају да је пројекат максимално заштићен од могућих процуривања радијације и хаварија. У руском одељењу Гринписа апелују на друго – претњу од ширења нуклеарних технологија. Мишљење руководиоца енергетског програма Гринписа Русије Владимира Чупрова.

Примедаба има неколико. Прва и основна је ширење нуклеарних технологија двојне намене. У првом реду то су технологије везане за атомске подморнице, које сада активно тражи трећи свет, земље као што су Бразил, Чиле, које желе да добију ову технологију. Свака таква пловећа централа је до једне тоне високообогаћеног уранијума. И све то ће се налазити усред светског мора. Све то захтева заштиту – треба да постоји конвој војних бродова, војно-поморских снага РФ.

Између осталог, сам Росенергоатом о конкретним плановима популаризације пловећих атомских централа на светском тржишту за сада говори са опрезом. Зна се да је интересовање за пројекат испољила Кина. Али у првом реду нуклеарци су усмерени на унутрашње тржиште. Планови владе за развој Крајњег Севера и пројекти горивно-сировинских компанија у арктичком приобалном појасу отварају огромно тржиште за енергетичаре.