Суперфонд против суперкризе
Размере и контуре новог до сада невиђеног стабилизационог фонда ЕУ размотрили су моћници у Давосу. Ћелијски, у завереничком стилу. По информацији Фајненштл тајмс Дојчланд, званично непотврђеној, али ни оповргнутој, ММФ, ЕЦБ, Европска комисија и Министарство финансија САД склони су формирању некаквог суперфонда ЕУ у висини до билион и по евра. Предвиђа се да се он попуни заједничким снагама: од средстава два европска стабилизациона фонда, плус улог од 500 милијарди ММФ. Овај заштитни бедем треба да издржи притисак потенцијалних финансијских бура.
Истовремено појавило се друго саопштење немачког листа Ханделсблат. Крајем фебруара шеф Европске ЦБ Марио Драги планира да ”отвори новчане бране” за банке. Предложиће им више од билион евра за три године и по тарифи блиској нултој. Јер по прорачунима организација банкарског надзора ЕУ, само велике европске банке осећају данас дефицит ликвидности у висини од 115 милијарди евра.
Државне дугове у висини од око 300 милијарди евра треба да отплати Француска, Италија и Шпанија — то само у текућем фебруару-априлу. Ако је веровати прорачунима швајцарског банкара Жан-Клода Марјета, државе и банке ЕУ до краја године треба да надокнаде кредиторима на основу својих зајмова чудовишну суму од преко три трилона долара укупно.
ЕЦБ, наравно, нема право да финансира државне буџете директно. Ипак може то да чини преко кредита националним банкама. Мада овај метод — ослобађати се од старих дугова улазећи у нове — делује очигледно порочно. Финансијски експерти у таквим случајевима говоре да политичари једноставно купују време. У нади да ће рецесију сменити ако не економски бум, онда макар раст. Мишљење директора Економског института, дописног члана РАН Руслана Гринберга.
Они купују време, истина је. Али купују и мир. Чим проради економија и започне економски раст, све ће ући у нормалне токове. Тада ће се порези увећати, започеће смањење дефицита државног буџета. Сада је главна брига умирити тржишта краткорочно. А дугорочно — учинити све за обнову раста.
Није чињеница да ће финансисти почети да кредитирају реалну економију. У децембру, добивши зајмове од ЕЦБ, они су их одмах однели на чување на рачуне исте те ЦБ. Тако је поузданије. Могу то да ураде и овог пута. Руслан Гринберг.
Банкари се плаше зато што не виде чвсту руку. И желе да стисну новац. С једне стране да затегну каишеве, ликвидирају дефиците, са друге да убрзају економију. То је оксиморон, једно искључује друго. Ипак сви страхови поводом инфлације су смешни. Ако буде инфлације, тада ће се бавити борбом против ње. Сада је најважније раст и запошљавање. И готово.
Европски естаблишмент неизбежно ће морати да бира између буџетског цицијашена и финансијских улагања у реални сектор економије. Дугови су одвели Европу у ћорсокак. Али сада нови дугови треба да помогну да се из њега изађе.
- Извор
- Голос России, фото: РИА Новости/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Москва мора да изоштри нуклеарно одвраћање, ревидира доктрину и порази Кијев како би спречила шири рат са Западом и силама НАТО-а...
Израелски шпијуни по наруџбини мешали су се у изборе на Кипру и у Словенији...
Чини се да се моћ Украјине мења иза кулиса...
Оно што су САД и Израел видели као брзу кампању, Иран види као борбу за опстанак. Трошкови расту, а крај се не назире....
Анализирајући разлоге растуће глобалне тензије последњих година, не може да се не обрати пажња на доследан низ одлука политичких елита западних држава које су довеле до деградације режима контроле...
После дана „шатл дипломатије“ са Кијевом, Вашингтон иде директно у Москву – заобилазећи ЕУ и проверавајући колико Зелeнски може да се одупре америчком притиску док се линија фронта урушава....
Остале новости из рубрике »
















