Трновит пут до Чикага

Дводневни састанак министара одбране земаља-чланица НАТО и држава-партнера у Бриселу, који је започео у четвртак (2. фебруара), заузима посебно место у календару Северноатлантске алијансе. Све мање времена остаје до мајског самита НАТО у Чикагу. Тему ће наставити наш дописник Пјотр Искендеров.

Дневни ред садашњег сусрета шефова надлештва одбране земаља-чланица НАТО је очигледно састављен с циљем да се изгладе противречности између САД и њихових европских савезника. Тако је у својство појединачних тема за дискусију унето разматрање ситуације на Косову и у Авганистану. У решавању косовских проблема све активнију улогу покушава да игра Европска заједница под заставом сопствене мисије у Приштини. Међутим, како су показали недавни догађаји на северу Косова, европски полицајци и чиновници још дуго неће моћи без оружане подршке од стране НАТО снага КФОР.

Што се тиче Авганистана, ситуација се тамо развија по сценарију који изазива још већу забринутост САД и НАТО. По признању немачког недељника Die Zeit, - а немачки контингент заузима позиције у најопаснијим рејонима Авганистана – војни сукоби у овој земљи попримају све окрутнији карактер. И посланици бундестага су већ гласали за постепено повлачење немачких војника из операција међнародних снага за дестабилизацију ISAF. Француска је устима председника Николе Саркозија такође обећала да ће извести свој контингент из Авганистана до краја 2013. године. А већ буквално уочи садашњег бриселског сусрета његов без преувеличавања главни учесник – шеф Пентагона Леон Панета је саопштио о намери Вашингтона да у сличном року заврши војну вазу авганистанске операције. У погледу последица оваквог корака за цео регион постоје различити сценарији – између осталог, и они који наговештавају његову дестабилизацију.

Међутим, чини се да ће најактуелнија тема за НАТО у току следећих месеци бити иранска. Како наводе британске новине The Telegraph позивајући се на изворе у Националној обавештајној служби САД, америчка администрација је већ упознала контресмене с рефератом о рањивости америчких циљева у иностранству у смислу могућих иранских напада. Јасно је да слични нападу у рејону, на пример, Персијског залива, омогућавају НАТО да активира члан који се налази у њеној Повељи о колективној одбрани. Тако да је следећи дневни ред НАТо директно везан за перспективе регулисања иранског нуклеарног проблема. Засад Вашингтон и даље говори о Ирану језиком уцене и ултиматума, рекао је за „Глас Русије“ директор руског Центра за друштвено-политичка истраживања Владимир Јевсејев:

Тренутно САД с Русијом разговара на следећи начин: ако не пооштримо санкције против ирана Израел ће нанети ударац по нуклеарним објектима Исламске Републике Иран. Мислим да је такав приступ неправилан, зато што се у суштини ради о уцени. По мом мишљењу САД треба да траже јаче аргументе како би убедиле Русију да сарађује с САД у вези с Ираном. У супротном случају расте ризик од развоја ситуације по најопаснијем војном путу. А то може да дестабилизује не само цео регион Блиског и Средњег истока, већ и светска финансијска и енергетска тржишта.

Занимљиво је то да судећи на основу постојећих информација, још једну тему за дискусије у Бриселу треба да представљају управо односи између НАТО и Русије у смислу проблема ПРО. Међутим, на званичном дневном реду се ова тема не налази – што омогућује да се претпостави разматрање „деликатних“ сценарија иза кулиса. Врло је могуће да се иза једног од таквих сценарија крије покушај да се од Русије издејствује подршка у појачавању притиска на Техеран у замену за одређене уступке Москви у ПРО.