Сергеј Миронов

Највеће досадашње достигнуће у каријери Сергеја Миронова је дужност председника Савета Федерације – председника горњег дома руског парламента од 2001. до 2011. године. Миронов је тренутно на челу фракције партије „Праведна Русија“ у доњем дому парламента. На изборима у децембру 2011. године његова странка је по званичним подацима освојила 13,24% гласова бирача.

Сергеј Миронов је рођен 14. фебруара 1953. године у граду Пушкину недалеко од Лењинграда (данас Санкт-Петербург) у породици војног лица. До 1971. године је похађао техничку средњу школу, потом је био на редовној служби у ваздушно-десантним јединицама. Касније је јавно изјавио: „Све што данас имам у животу дугујем војсци. У суштини ВДЈ су биле главни стартни полигон који ми је помогао да одлучим шта хоћу у животу.“

1980. године Миронов је завршио Лењинградски рударски факултет, касније је стекао још 4 факултетске дипломе, између осталог на правном и философском факултету.

Радио је као инжењер-геофизичар у Русији, а од 1986. до 1991. године – по уговору у Монголској Народној Републици.

Политичку каријеру је започео 1994. године поставши посланик законодавне скупштине Санкт-Петербурга. У јуну 2001. године изабран је као посланик у Савету Федерације Русије, а већ у децембру исте године је дошао на чело горњег дома руског парламента.

„Сергеј Миронов је увек био представник централних снага у политици, а у Кремљу је централизам данас врло модеран,“ – писале су тада петербуршке новине „Смена“.

2003. године је постао председник политичке „Партије живота“ која је три године касније ушла у састав странке „Праведна Русија“.

Миронов је 2004. године учествовао на председничким изборима тврдећи да самим тим „само подржава реформаторски потенцијал“ тадашњег председника Путина. На изборима је добио само 0,76% гласова и заузео је последње место.

2007. године на конгресу „Праведне Русије“ је усвојена политичка платформа социјализма. Миронов је тада изјавио да је „социјализам XXI века у стању да да одговор на изазове који се налазе пред Русијом“. Годину дана касније странка је примљена у Социјалистичку интерналу са статусом посматрача.

Предложивши кандидатуру Дмитрија Медведева за дужност председника на изборима 2008. године Миронов је изјавио: „Лично ми је било важно то што је он један од најближих сабораца Владимира Путина.“ Миронов се дуго времена сматрао личним пријатељем и саборцем Путина. Међутим, у току последњих година често је показивао знаке нелојалности „тандему“ критикујући владу и активности странке „Јединствена Русија“. У мају 2011. године је одлуком посланика законодавне скупштине Санкт-Петербурга опозван из Савета Федерације и аутоматски је лишен дужности председника.

На изборима за Државну думу у децембру 2011. године Миронов је био на челу списка кандидата „Праведне Русије“, која је освојила 13,24 % гласова.

Сергеј Миронов је ожењен, има одраслог сина и кћерку.

Један од његових хобија је колекционирање камења и вредних минерала. Воли пецање и често пева уз гитару у друштву пријатеља. Имајући захтеве масовних митинга који су одржани после парламентарних избора Сергеј Миронов је изјавио да ће у случају победе спровести либералну политичку реформу у земљи, извршиће амнестију по економским и такозваним „политичким“ предметима, а такође ће пре рока напустити дужност председника по истеку 2 године објавивши отворене и поштене изборе. Политиколог Глеб Павловски, оштрог језика је садашњу етапу политичке каријере Сергеја Миронова окарактерисао: „Миронов је плишани камелеон у позитивном смислу ове речи. Сад је попримио боју митинга на Болотној (митинга протеста против деловања власти), а 2007. године је захтевао трећи Путинов мандат и обавезао се да ће променити Устав. Данас има осећај да ће се Путин срушити и да ће он сад упасти у председничку фотељу. Зато покушава да погоди место на које ће она пасти.“

У тренутку избора 4. марта 2012. године Сергеј Миронов ће имати 59. година. У његовом предизборној програму стоји намера да се корупција изједначи с државном издају и да се у Русији врати прелазак на „летње“ време које је укинуто на иницијативу председника Медведева. Миронов такође намерава да изврши децентрализацију власти, да обнови изборе губернатора у регионима, да обезбеди парламенту право да самостално предлаже и бира председника владе, а такође да ограничи време останка на дужности сваког изборног државног чиновника, укључујући и председника, на два мандата.

У економском делу програма Миронов најављује кардиналну реформу пореског система. По његовом мишљењу, треба повећати опорезивање најбогатијих становника у земљи. Такође, Миронов предлаже да се уведе 20-процентни порез на извоз капитала из Русије.

Међународни део програма Сергеја Миронова се практично не разликује од садашње спољне политике Русије. У њему се поставља циљ супротстављања покушајима наметања Русији концепције једнополног света, спречавање једностраних или групних утицаја силе неких држава уз заобилажење ОУН, спречавање манипулација међународним правом у интересима „јаког“. Могућност ванправног спољашњег утицаја у унутрашње ствари сваке државе треба да буде у потпуности искључена.