Сибирски мразеви стигли до Европе

Сибирски мразеви су стигли до Европе. Минус 10 степени у Француској, минус 20 у Србији, минус 30 у Аустрији. Европљани нису премни за такав мраз – више од 60 особа је већ умрло од смрзавања.

Жртве мразева су у првом реду старији људи и бескућници. У главном граду Чешке по наредби градоначелника били су постављени шатори где може да се угреје око 3000 бескућника. У Украјини за бескућнике који се смрзавају отворено је скоро 1500 прихватилишта. У Пољској постављају грејаче на аутобусним станицама. У Румунији у спасавање паса луталица укључили су се затвореници једног од затвора Букурешта – за малу надокнаду и позитивну карактеристику.

Снежне мећаве и ниске температуре кориговале су и рад аеродрома и железничких станица у Турској и Грчкој. У Бугарској је затворена највећа лука на Црном мору Варна.

За све је крив сибирски антицклон, који се формира приликом сезонског хлађења континента у зимско време, тврди главни стручњак Хидрометцентра РФ Марина Макарова.

Од средине зиме дешава се распростирање сибирске хладноће са Истока на Запад. У зависности од интензивности тог процеса простире се западна граница оваког хладног времена. Ове године том процесу је придодата и одређена конфигурација таласа у средњој тропосфери. Овде се види такозвани источни процес, када се дешава ширење атомсферских таласа дугог периода са истока на запад. Зато је код нас сада такво аномално хладно време. Шта више, ова хладноћа наставља да се шири у западном правцу. Источни процеси, по правилу, стабилни су. Тако да ће се наредне недеље у Европи задржати аномално хладно време.

У Русији је ових дана такође веома хладно. У рекама Далеког Истока и црноморске обале које су промрзле до дна, смрзла се риба. Минус 15 на Кавказу, минус 50 у Јакутији. Због порива ветра отказани су часови у школама Централног Сибира. И мада руски грађани не морају да навикавају на мразеве, ове године жива у термометру се спустила испод норме, наставља Марина Макарова.

Обично су крај јануара у почетак фебруара најхалднији, зато мразеви не изазивају чуђење. Али са друге стране, они су прејаки. Практично на читавој европској територији земље, као и на југу Урала и у Сибиру температура одступа од норме за 7-12, а понекад и за 15 степени.

У такво сурово време главно је не прехадити се. За то је недовољно добро се обући. Специјална дијета може да помогне организму да сачува топлоту и да се бори са спољним мразевима, говори лекар Татјана Семенчења.

Организам се може подстаћи у време мразева само ако се исхрана обогати неким намирницама које у друго време не бисте јели. На пример, сланина. Уз њу одлично иду бели лук и лук, ти пре кинин који они садрже штити од прехлада. Густе супе, сендвичи са путером и сиром, као и добар комад меса и слатки колачи, то је оно што ће помоћи да се задржи топлота при данашњој температури.

Између осталог сладолед је зимска посластица – он има довољно калорија да заштити организам од хладноће. А кувано вино које се зими у Европи продаје на сваком кораку доктори називају великим преварантом. Алкохол и цимет које садржи само доводе човека у заблуду да се тако греје. У ствари то шири крвне судове и смрзавање наступа много брже.