НОВИНАРСТВО У СРБИЈИ - АЛЕКСАНДРА ИВАНОВИЋ

 
 
Какав је квалитет програма на домаћим ТВ каналима?

Квалитет на домаћим као и на свим светским каналима зависи од новца којим располажете да би сте направили неки програм, од техничких средстава којима располаже један ТВ канал и на крају од особа које учествују у прављењу и приказивању ТВ програма. Пођимо од фактора људи; у томе сигурно не оскудевамо. На свим каналима ћете наћи способне, искусне, талентоване. Може се рећи да правимо веома добре програме чији квалитет управо почива на људима који га праве. Ми смо увек били богати људима који су увек успевали да надмаше остале недостатке. Програм на нашим телевизијама је разноврстан али ја ипак некако , поред информативних и добрих забавних емисија, предност дајем добром документарном и образовном програму кога по мом мишљену нема довољно ни на јавном сервису. С обзиром на то да радим на комерцијалној ТВ, садржај нашег програма је углавном забавног карактера а то је врло важан и тражен сегмент. О томе сведочи резултат, односно гледаност ТВ Пинк. Најгледанија смо комерцијална ТВ у Србији .Поред тога имамо врло квалитетан информативни програм. ТВ би ,по мени ,требало да информише ,буде прозор у свет,да забави ,скрене пажњу на друштвене проблеме и помогне, гледаоци треба да изаберу ста ће да гледају и шта им одговара.
 
Како унапредити Србско новинарство?

Србско новинарство, од кад постоји, пати од хроничне болести - слободе изражавања чињеничног стања или субјективног доживљаја тих чињеница. Некад је цензура била озваничена, некад прикривена а некад пати од најтеже болести - аутоцензуре. Новинарима данас нико јавно не забрањује да изнесу свој став али има новинара који размишљају да ли смеју да изнесу одређене чињенице и ставове . Разлози томе су страх за егзистенцију, страх од ненапредовања, страх од сопственог страха или често и жеља за допадањем, незамерањем те очекивањем награде за то. Новинари нису никакав посебан сој, пате од истих болести као и сви остаљи људи и делатници. Способност, професионализам, стручност и неповодљивост би требали да буду на цени. Само тако би се унапредило србско новинарство. Срећна сам што радим у редакцији где сам и уредник у информативном програму а нико ми не говори - ово пусти. ово немој , имам потпуну слободу као уредник и то је драгоцено! И то посебно истичем!


 Да ли је лакше радити у Информативној или некој другој редакцији?

 
Мислим да је најтеже радити у информативној редакцији. Тамо сте на првој линији. Тамо вас будно прате сви они на које се информације односе Они о којима доносите вести - али и они о којима нисте донели вест или сте је објавили као мање важну. Људи из политике, бизниса и јавног живота уопште, желе да буду први и најбољи а то исто желимо и ми који радимо у медијима јер желимо увек информацију више …Ипак смо ми седма сила и тако треба да остане. Новинар који се пак бави информативом морао би да буде објективан, храбар, непоколебљив, непоткупљив . Ово је изузетно тешко у средини која вас због ових особина често неће ни наградити ни похвалити. Објективно новинарство понекад може да личи на борбу са ветрењачама.

 Колико је динамичан твој посао?

Веома динамичан у сваком случају . Мој радни дан почиње у 4 часа ујутро ,и верујте ,врло је динамично! Почиње трка с временом ,време иде а ја морам све да стигнем и да постигнем да све буде тачно и актуелно и да сам ја сконцентрисана и ведра ! У свакој информативној редакцији је иначе врло живо,новинари ,уредници,монтажа а највећи стрес је када се нешто мења у последњем тренутку или када стгне последња вест. Често ми се дешава да крене шпица а ја још стављам бубицу и узимам дах. Једном приликом сам толико трчала до студија,до мог појављивања у програму остале су секунде, толико сам била задихана да сам се борила за дах а водитељ ме најављује,ипак добро је прошло. Али то је професионализам и искуство.

Многи те сматрају за једну од најлепших водитељки? Шта ти казеш на то?

Лепота је нешто о чему најмање може да суди онај ко је поседује. Ово се посебно односи на ТВ водитељке. Ми непозване улазимо у туђе домове и то у било које време и било шта да раде укућани. Ми покушавамо да им пласирамо вест, да их забавимо, насмејемо, орасположимо, али и често, нажалост, да им пренесемо и ружну и трагичну вест. Ми често постајемо нечији прозор у свет а стално смо у том прозору који се зове екран. Поимање лепоте је веома субјективно за сваког појединца. Сви људи имају неке своје критеријуме лепоте који се често не подударају. Ја могу да будем лепа онолико колико сам лепа у очима гледалаца. Моје право огледало су очи гледаоца. Само они могу да кажу колико сам лепа или не. Ја се пак више трудим да ме саслушају, да их заинтересујем, да ми верују, да будем пријатна. Ако ме при том један број гледалаца или већина доживи као лепу онда то вероватно и јесам. Хвала у сваком слуцају! Свакако прија.

Иван Трајковић