Митови о Русији. Вотка

Кажу да светом управљају стереотипи, и сметају да се види право стање ствари. А рекло би се да је само потребно да се пажљивије гледа. Данас ћемо покушати да разгледамо све то што се традиционално повезује са Русијом – тачније, са представом Русије.

Почињемо од вотке. Историја пића је дуга око 500 година, али Руси су почели да праве алкохолна пића раније – у 9-10.веку, подсећа нас сарадница московског Музеја историје вотке Александра Болотина.

„За припремање првих алкохолних пића је кориштена специјална посуда која се звала „корчага“. То што се у њој правило је било слабе јачине – 10-15 степени. Затим су европски монаси добили такозвану „аква витае“ или „воду живота“ у преводу са латинског. Имала је 70 степени и нико је није пио, и тек кроз неко време, када је „вода“ дошла до Русије, Руси су схватили да је могу разредити водом и пити. Тако све до 19.века вотке није било – то су били продукти дестилације. И тек од краја 19.века се појавила савремена вотка – пиће које се добија разређивањем чистог ректификованог алкохола водом. Односно, може се чак рећи да смо изгубили наше традиционално пиће, које се раније звало „хлебно вино“. Реч „вотка“ је стара руска реч, и одатле је мит да је вотка традиционално руско пиће. То што Руси пију је такође један од митова. Ради се о томе да је наша нација почела много да пије после 50-их година прошлог века. Пре тога Русија није била примећена у рејтингу земаља у којима се много пије.“

Како год, у савременом свету вотка се асоцира са Русијом. Гости Русије радо купују вотку као сувенир, оријентишу се најчешће на амбалажу и цену. А скупа и релативно јефтина вотка се много не разликују, говори Александра Болотина:

„Ако неки мисле да је цена вотке гарант квалитета, то није тако. Коштање скупе саставнице вотке – односно, етил алкохола – је максимум 60 рубаља. Цена вотке се на 90% добија од цене алкохола и цене флаше. Вотка се мало разликује, и има мало људи који по укусу могу да кажу која је скупа, а која јефтина.“

За све друге је и створен московски Музеј историје вотке, у којем ради Александра Болотина:

„У наш музеј воле да долазе странци. Многи и не знају како се вотка пије. Али када је пробају кажу да је веома мека. Можда страна пића као виски или коњак нису тако питка, јер су то дестилати, а вотка је прочишћени угљем алкохол. И управо то прочишћавање даје вотки „мекоћу“. Пити треба на екс, затим издахнути, да не би „горела“ унутрашњост, а затим замезити. “

Иначе, чиме замезити, о разноврсностима којих има у Русији говоримо у наредној емисији.