Све међупланетарне мисије ће бити остварене

Русија неће зауставити своја космичка истраживања због неуспеха са космичким апаратом „Фобос-Грунт“. Само ће мало бити одгођени рокови за Месец, Венеру и друге мисије. По мишљењу руских научника, неуспели пројекат треба поновити, и у томе су спремни да их подрже европски партнери.

Русија је још 1988. године упутила своју прву мисију ка сателиту Марса – Фобосу. Та мисија је била успешна на 50%: један апарат је био изгубљен, а други је радио поред Марса 4 месеца, дао је велике резултате и престао је да шаље сигнал тек када се приближио Фобосу. Пројекат „Фобос-Грунт“ чији је задатак да донесе примерке тла Фобоса на Земљу био је далеко амбициознији. Задатак није успео, и то је повод за нову мисију, сматра директор Института за космичка истраживања РАН академик Лав Зељониј:

„У историји космичких истраживања увек је било много несрећа. Са америчким, европским, првих година и са совјетским апаратима. 1996. године је доживео несрећу европски пројекат „Кластер“ – 4 сателита су пала у Тихи океан. Али увек је питање части агенција било да се мисије понове. Поновљен је „Марс полар лендер“ – недавни пројекат „Феникс“ – његова реинкарнација. „Кластер“ су поновили кроз четири године на руским ракетама.“

За нову мисију на Фобос одговара 2018. година – још једно суочавање са Марсом. Касније неће моћи. О лету на оба сателита планете, Фобосу и Дејмосу, око 2020-их година већ размишљају стране колеге. Али за најближе године за руске научнике на првом месту је месечев програм, наставља Лав Зељониј:

„Месец се испоставио скроз другачији него смо мислили - није сув и незанимљив. У његовим поларним областима испод површине постоји лед. На његовом истраживању је усмерен наш програм. То су слетања руских апарата на Северни и Јужни пол. И два орбитална апарата – један руски, други – индијски. У перспективи то ће бити почетак освајања Месеца. Пројекти су планирани за 2014-15.годину. Узев у обзир проблеме које смо имали са „Фобосом“, многи елементи месечевих мисија траже да буду дорађени, јер су наслеђени од „Фобоса“. Рокови ће се померити за једну годину.“

Русија неће одустати и од истраживања Венере. Занимљиви пројекат „Венера-Д“ ће бити одложен за 20-е године. Треба решити компликовани задатак: апарат мора издржати на планети при температури од 500 степени не десетак минута, већ неколико сата или дана. Размишља се о експедицији према сателиту Јупетара – Ганимеду. Европљани ће послати свој орбитални апарат који ће помоћи да се изабере удобно место за слетање руског модула. На сателиту постоји лед, а у њему могу бити неки облици живота.

Али и сада, када нема лансирања, истраживања не престају: постављамо своју технику у апарате других космичких агенција, каже директор Института за космичка истраживања:

„Наша опрема успешно ради око Месеца, на два орбитална апарата око Марса. Сада се Марсу приближава марсоход, а на њему је наша опрема. Наша је опрема и на европоским апаратима који раде у близини Венере. Припремају се две експедиције према Меркуру – јапанска и европска. Наша ће техника бити поново заступљена.“