Лондона лабораторија лажи под називом Сиријска обсерваторија за људска права

Са страница једног од највећих италијанских листова Корјере дела Сера, историчар и новинар Серђо Романо поново држи лекцију поштења и слободе мисли, обраћајући се чињеницама незгодним за западне политичаре и медије. Чињенице су, као што се зна, тврдоглава ствар, а истина остаје истина, чак када је незгодно да се она призна.

Серђо Романо, танани познавалац Русије и амбасадор Италије у СССР у време перестројке у августу 2008. године у читавој Италији говорио је о грузијског агресији у Јужној Осетији и о томе да Русија има право да брани своје грађане и своју част.

Овог пута Серђо Романо пролива нову светлост на сиријску кризу. Он је говорио о мајци Агнес-Мариам де ла Круа, настојници манастира светог Јакова, фигури значајној за Сирију. Сада се она бори на два фронта – за права хришћана на Блиском Истоку и води борбу против дезинформисања.

И овог пута, чувши нову вест о томе да у Хомсу (већ који дан за редом) гине тачно по 200 људи дневно, мајка Агнес-Мариам иде да провери сама шта се десили у ствари. Вероватно знајући да је ова вест дошла не из Хомса, већ из Лондона, из лабораторије лажи под називом Сиријска обсерваторија за људска права.

Агнес-Мариам је успела да оповргне саопштења Ле Монд о покољу и кварту Насихану у којем, како се саопштавало, погинуло је 12 људи из породице Бахадур. Она је говорила са онима који су преживели. Према њиховом сведочењу, кланицу је приредила наоружана групација из редова опозиције. Убијали су зашто што мушкарци из ове породице нису хтели да се боре заједно са њима.

У плану мајке настојнице је да објави сваке недеље билтен о томе шта се дешава у Сирији, како би оповргла лажне информације које шири Сиријска обсерваторија за људска права и координациони савети опозиције. Јер управо ови подаци чине једини извор информација за западну штампу и чак за Врховног комесара УН за људска права. Западни медији чак нису хтели да широко објаве реферат арапских експерата у којем се говори о нападима које је опозиција организовала против оружаних владиних снага.

Посебна детаљна истрага мајке Агнес била је посвећена саопштењу о смрти новорођенчади која су тобоже погинула у породилишту, зато што је оно остало без струје у току операције владиних снага. Испоставило се да је шокантна фотографија осам умрлих беба, „мученика режима“ била први пут објављена много месеци раније, у египатском листу ал Бадил ал Џадид као илустрација проблема грађанског карактера и локалних размера. Било је речи о препуним болницама Александрије.

Серђо Романи пише да је уверен да после оног што се десило претходних месеци, нико неће хтети да се у Сирији понове грешке из Либије. А шта ако је неко већ решио да Цезар мора да умре?