Ненаучене лекције

„У Либији су одржане свечаности поводом прве годишњице „фебруарске револуције“. Блок НАТО је скромно остао по страни.“ Оваквом, унеколико ироничном опаском свој коментар посвећен првом јубилеју „демократије“ на либијски начин, започеле су немачке новине «Neues Deutschland». Руководство алијансе је очигледно заиста имало довољно разума да се не придружи „празнику“ оних које су пре годину дана довели на власт у земљи коју је тада раздирао грађански рат. Рат, у којем је Запад, упркос резолуцији ОУН отворено подржао једну од зараћених страна.

Наравно, у Бриселу није могао бити у потпуности игнорисан либијски „јубилеј“. Честитке новој власти упутили су лидери земаља НАТО, чији су авиони бомбардовали Гадафијеву војску. Стицање слободе сад већ бившим „револуционерима“ званичном изјавом је честитала и америчка Бела кућа. Притом их је деликатно подсетила на потребу за јачањем стабилности и реда у земљи.

Подсећање је умесно, премда је, чини се више ритуално. По речима немачких новина «Süddeutsche Zeitung», Либија „ослобођена од диктатора, на коју је Запад заборавио“ брзо тоне у средњи век. Стижу забрињавајући сигнали о мучењима која се примењују према Гадафијевим присталицама. Дакле, у шта су Либијски претворили слободу која им је дата?

По подацима француске агенције AFP, тешки сукоби између бораца зараћених племена на југоистоку Либије однели су у последњих дана животе преко 100 људи. По изјавама посматрача из међународних организација у току последњих недеља ситуација у земљи све више измиче контроли.

Како примећује немачки «Die Welt», годишњица „ослобођења“ би за нове власти Либије могла представљати добар повод за анализирање проблема постреволуционарног периода. Међутим, у званичним медијима нема ни речи о крвавим међуплеменским кошкањима, о чудовишној корупцији и пљачкама на бојишту, о мучењима и погубљењима без суда и истраге, које спроводе победници. А и у коридорима власти земаља НАТО, које су од „револуционара“ за своју подршку добиле солидан „бонус“ у виду либијске нафте, неки више воле да не примећују мрачне стране нове „демократије“.

Коментар војног стручњака, одговорног уредника новина „Независни војни преглед“ Виктора Литовкина.

- Никакву лекцију ни НАТО, ни Сједињене Државе нису извукли из ситуације у Авганистану, у Ираку, Либији или Египту. Њихова упорна тежња да уведу војску у Сирију говори о томе да хаос, покушаји играња на противречностима између политичких кланова и појединих религиозних усмерења за њих представљају згодну прилику да, што би се рекло на руском, лове рибу у мутном. И они намерно стварају и одржавају такав хаос како би демонстрирали своју снагу и показивали ко данас управља светом. НАТО је у суштини агресивна алијанса и неће одустати од тежње да свету диктира своју вољу. 

Ових дана је интернет-портал „Zakon“ навео занимљиво саопштење израелске агенције „ISRAland“. По недавној анкети само 15 процената Либијаца би желела да види код себе демократију по узору на западну. Да ли је то повод за НАТО да се замисли? Да, тамо о томе размишљају. Званични представник стејт-департмента САД Викторија Нуланд (Victoria Nuland) је на брифингу изјавила да се „не искључује“ војна инвервенција у Сирији.