Ауторска права и лични простор: тражење баланса

Европски суд је за приватност на Интернету. У Луксембургу су решили да друштвене мреже нико не сме да принуди да поставе антипиратски систем филтрације садржаја: то крши права корисника. Неки експерти оцењују пресуду као победоносни корак у отегнутој борби поборника ауторских права са присталицама слободе у глобалној мрежи. Други упозоравају: борба тек почиње.

Одлука Европског суда постала је резултат разматрања тужбе белгијске компаније САБАМ, којој музичари, писци и други аутори поверавају заштиту права своје интелектуалне својине. Тужена је била евроска друштвена мрежа Нетлог, у којој је региостривано преко 95 милиона корисника. Заштитници ауторских права су тражили да друштвена мрежа спречи распростирање недозвољених садржаја, поставивши на свом сајту систем филтрације садржаја, за сваки дан одстуства такве филтрације компанија је тражила казну у висини од хиљаду евра.

Ипак судије су решиле да друштвене мреже, као што су Фејсбук или Јутјуб не смеју да се приморавају да поставе антипиратске системе. Као прво, филтрација информација не одговара постојећим законима ЕУ. Осим тога, такав корак би омео очување баланса између права аутора да бране своју интелектуалну својину са једне стране, и слободе за вођење бизниса са друге. Јер ИТ-предузимач морао би да поставља скупу опрему за свој рачун.

Треба рећи да сличну одлуку Европски суд доноси не први пут: крајем прошле године иста судбина је задесила тужбу власника права против интернет-провајдера Скарлет. Резултати ова два случаја могу да постану преседан и да утичу на одлуку на сличним суђењима у свим земљама ЕУ.

Истовремено власници права тешко да ће се зауставити у својим тежњама да успоставе санкције на друштвене мреже и провајдере. Случајеви које разматра Европски суд само су мала епизода у масовном рату који је покренут на свим континентима. Покушај Брисела да наметне европским престоницама антипиратски закон под називом АКТА изазвао је буру протеста – све до протеста у европским земаљма. Амерички конгрес већ неколико пута износио је на гласање два нацрта закона, али документи су изазивали такав талас незадовољства да је председник Обама морао да обустави њихово увођење.

Протести интернет-заједнице лако могу да се објасне: обични корисници мреже виде у тим нацртима закона у првом реду покушај власти да улазе у њихов лични простор.

Нови закони, ако буду усвојени, омогућиће да се по одлуци суда искључи сваки ресурс који се осумњичи за ширење недозвољеног садржаја – чак ако власник сервиса са тим нема везе. А цариници ће добити право да прегледају све носаче информација – компјутере, телефоне и друге уређаје. Ако нађу сумњиви садржај, конфисковаће га, а власнику прети висока казна. У тој ситауцији одлука Европског суда радује. Осим тога, она показује да је све већи утицај интернет-заједнице, сматра експерт за конкурентско извиђање Андреј Масалович.

Радује што циљана делатност на блокирању свих штетних иницијатива функционише. Тачније интернет-заједница има довољну тежину да утиче у крајњој мери на политичаре појединих земаља. Са друге стране, тачно избалансирани центар за сада нико није напипао. То је врло велики проблем за чланове мрежа – зато што тамо од приватности скоро ништа неће остати. А сви филтери без изузетка раде лоше.