Балет
У данашњем програму рећи ћемо нешто о ономе што се традиционално повезује с Русијом, тачније, са сликом о њој, - о балету.
У овом случају биће речи о људима – и то врло конкретним, чак и више од тога – стваралачким. То је управо онај случај кад се имена могу само набројати: Серж Лифар и Вацлав Нежински, Рудолф Нурејев и Михаил Баришњиков, Галина Уланова и Маја Плисецка, Јекатерина Максимова и Владимир Васиљев. А такође, а можда и пре свега – Станиславски и Немирович-Данченко, Михаил Чехов и Евгеније Вахтангов.
Тему ће наставити директор музеја позоришне и музичке уметности у Петербургу Наталија Метелица.
Руска балетска школа – ако говоримо о академској школи – је, наравно, у многоме формирана на изворима своје француске и данске школе. Међутим, психологичност и душевност које су уопште својствене руској уметности представљају оно по чему се разликују и позоришна и балетска школа. Руски глумац, руски балетан или руска балерина, увек придају извесно психолошко, лично начело. Постоје строги канони академског балета, канони чак и из средине ХХ века, које је створила Агрипина Јаковљевна Ваганова – строго стање извесних поза које прописују држање, однос тела и руке, тела и врата. Ипак, од сваког глумца с којим ради или балетски, или оперски, или драмски педагог, обавезно се захтева погружавање у унутрашњи свет јунака или јунакиње приликом стварања лика. Није случајно руско позориште нашло свој „посебан израз лица“ кад се појавио Станиславски са својом школом психолошког реализма, прозрачном радњом и текстом. И врло је важно то што се сваки пут кад се појављује на сцени руски глумац уживљава у лик, слива се с њим у јединствену целину. За њега је главно да покаже унутрашњи свет јунака у свим нијансама и детаљима. Оштри психологизам је оно чиме се руска национална школа увек одликовала. Касније се појавио Мејерхољд, појавио се Таиров, Вахтангов – то су сасвим друге школе – али ниједан од ових реформатора руског позоришта није заобишао главно зрно: унутрашњи свет лика. Умеће глумца да се раствори у лику је врло карактеристично за нашу глумачку школу. Психолошко позориште није постојало само у Русији. једноставно, оно је у Русији почело врло оштро, попримио је добре, савршене облике. Међутим, то не значи да на свету нема психолошких школа. Михаил Чехов, ученик Станиславког је, као што је познато, живео у Америци, тамо је отворио школу, и чак је развио неке идеје психолошке школе – с оштрим обликом и унутрашњим дубоким садрћајем. Данас је у Америци име Михаила Чехова популарно подједнако као име Станиславског код нас. Међутим, треба рећи да су многи представници француске балетске школе учили управо од нас, од наших руских педагога: Вере Трефилове, Љубови Јегорове, Олге Преображенске и Матилде Кшешинске. Многобројне звезде 50-их – 60-их година париске школе биле су ученици руске школе, царске академске школе. Свет је сад тако отворен – све је у узајамном дејству. И ми учимо нешто и преузимамо нешто, на пример, од Јапанаца, с њиховим потпуно другачијим системом позоришта. Постоје амерички системи. Европљани су нам у принципу најближи. Заиста, ми смо увек врло способни ђаци. Јер, позориште се код нас појавило врло касно. Руско позориште зна кад му је рођендан – 30. август 1756. године. Први пут се појавио комад на руском језику који су глумци извели на руском језику у Петербургу. И буквално у току једног века руско позориште улази у авангарду светског позоришта. Може се рећи да је на прелазу из XIX у ХХ век руско позориште постало једно од најзанимљивијих позоришта на свету.
Како је певао Владимир Вискоцки, „ми још правимо и ракете и прекрили смо Јенисеј, чак и у области балета ми смо испред целе планете“. Данас у то још једном може да се увери свако ко жели – купивши, на пример, карту за Бољшој театар који је недавно отворен после грандиозне реконструкције
- Извор
- Голос России, фото: РИА Новости/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Москва мора да изоштри нуклеарно одвраћање, ревидира доктрину и порази Кијев како би спречила шири рат са Западом и силама НАТО-а...
Израелски шпијуни по наруџбини мешали су се у изборе на Кипру и у Словенији...
Чини се да се моћ Украјине мења иза кулиса...
Оно што су САД и Израел видели као брзу кампању, Иран види као борбу за опстанак. Трошкови расту, а крај се не назире....
Анализирајући разлоге растуће глобалне тензије последњих година, не може да се не обрати пажња на доследан низ одлука политичких елита западних држава које су довеле до деградације режима контроле...
После дана „шатл дипломатије“ са Кијевом, Вашингтон иде директно у Москву – заобилазећи ЕУ и проверавајући колико Зелeнски може да се одупре америчком притиску док се линија фронта урушава....
Остале новости из рубрике »
















