Јавне игре оружаних барона

У завршни стадијум ступили су преговори о контроли трговине конвенционалним наоружањем. У јулу, подсећа Ле Монд, планира се потписивање споразума под окриљем УН који ће забранити да се продаје стрељачко наоружање, муниција и оклопна техника режимима који воде борбена дејства против сопственог становништва. Аналитичари су скоро уверени да у најбољем случају де факто то ће бити документ декларативног карактера.

Све конфликтне зоне у већој или мањој мери потхрањују се барутом водећих произвођача Европе и САД. Трговина оружјем, као што се зна, врло је профитабилан бизнис. Управо из тог разлога потпсивање, тим пре реализација споразума њеног ограничења чини се мало реалном, убеђен је експерт Института за политичку и војну анализу Александар Храмчихин. По његовом мишљењу, будући документ очекује судбина споразума о забрани касетних бомби – потписало га је више од сто држава. Али међу њима нема САД, Кине, Русије и других земаља које производе такво оружје. Зато се овај споразум не може сматрати делотворним.

Француски лист Ле Монд посебно акцентује пажњу на то да ће се нови споразум тицати између осталог испорука руског наоружања влади Сирије. Оружје, коа и ваздух, потребно је такође устаницима у ДАрфуру, сукобљеним странама у Французима омиљеном Чаду, влади Малија за заштиту од туарега и на многим местима.

Наоружавајући поједину земљу, Запад полази од логике своје велике хуманитарне мисије, сматра Александар Храмчихин. Осим тога, европске владе налазе се под врло јаким притиском јавног мњења и средстава масовног информисања, рекао је експерт у интервјуу за Глас Русије.

Врло болна појава за Запад био је геноцид у Руанди 1994. године, када је погинуло преко милон људи, а они ништа нису урадили. И од тада се сматра да се нешто слично не сме допустити. Због тога се десила агресија на Косову, зато што тамо Запад није имао никакве реалне интересе. То је била интервенција после које је само постало горе. Тачно тако и у Либији: започела је масовна хистерија да ће сада Гадафи уништити благородне устанике. Једноставно тамо више Запад није имао излаз, осим да започне рат. У Сирији се иста варијанта не понавља зато што је у Сирији армија много јача него у Либији. То је једини узрок у суштини.

У ствари, када је реч о трговини оружјем, тешко да се може говорити о неким хуманитарним разлозима. Сетимо се Ирангејта – ЦИА је тајно продавала Ирану оружје мимо званичног ембарга, а од добијеног новца је финансирала побуњенике у Никарагви, кршећи одговарајућу забрану сопственог Конгреса. За време Фолкландског рата Аргентинци су потапали британске бродове француским ракетама, мада су Француска и Велика Британија суседи и политички савезници. Тако да су сви споразуми о контроли наоружања ништа друго до отворене игре за јавно мњење.