Србија добила сигнал из Брисела

Већ у четвртак, 1. марта, самит ЕУ може да донесе одлуку да се Србији пружи статус званичног кандидата за стуапње у ову организацију. Ипак, без обзира на прелиминарне договоре, питање се изненада нашло на ивици неуспеха због неочекиваног демарша Русмуније, која је одбила да потпише препоруку да се Србији да статус кандидата, позвавши се на нерешено национално питање Влаха у земљи. Судбину српске пријаве разматра наш аналитичар Петар Искендеров.

По мишљењу румунске стране, српске власти треба пре свега да пруже додатне гаранције влашкој мањини од 30 000 становника која говори румунски и живи у источним регионима Србије.

Узимајући у озбир неопходност једногласног усвајања одлука у оквиру ЕУ, било је потребно унети измене у већ усаглашени текст препорука за пружање статуса кандидата Србији. И мада је министар иностраних послова Финске Александер Стуб изјавио да је читање датог документа јасно – Србија добија статус кандидата – даљи развој односа Брисела и Београда крије још много подводних каменова. И најважнији се састоји у нерешености проблема Косова, подсетио је за Глас Русије експерт за Балкан из Института за славистику РАН Александар Карасјов.

Очигледно је да ће се још извесно време задржати оштра линија, негативна реакција на пријем Срба у ЕУ. Али пре или касније они ће се неизбежно наћи у ЕУ. Друго је питање што ће бити још много проблема на тај рачун. Да видимо како ће се ЕУ понашати. Очигледно је да ће ЕУ у току даљег разматрања спрске пријаве затражити од Београда нове уступке са тим да пре свега нормализује односе Београда и Приштине у смислу повољном по Брисел. Јер нерешеност косовског питања поткопава и једниствно у самој ЕУ.

Индикативно је да је, судећи по информацијама из Букурешта, демарш Румуније био изазван не толико бригом о србским Власима, колико покушајем да се реше сопствени проблеми у односима са ЕУ. По информацијама АФР, Букурешт намерава да на тај начин на највишем нивоу ЕУ лобира пуштање Румуније у Шенген-зону, које је било блокирано прошле године. Како сматра експерт, поједине земље чланице ЕУ пре покушавају да и даље користе питање о пријему Србије како би добиле за себе од ЕУ више политичких и финансијских преференци. А то значи да судбина напаћене спрске пријаве остаје у заточеништву геополитичких спорова.